#: locale=hu
## E-Learning
### Question Screen
quizQuestion_14F50E07_1A69_A32D_4197_78D73A9F35F2.ok = OK
### Report Screen
quizScore_14F6DE07_1A69_A32D_41A2_4EC119128859.title = - SCORE -
quizScore_14F6DE07_1A69_A32D_41A2_4EC119128859.completion = Completed
quizScore_14F6DE07_1A69_A32D_41A2_4EC119128859.questionsCorrect = Correct
quizScore_14F6DE07_1A69_A32D_41A2_4EC119128859.downloadCSV = Download .csv
quizScore_14F6DE07_1A69_A32D_41A2_4EC119128859.questionsIncorrect = Incorrect
quizScore_14F6DE07_1A69_A32D_41A2_4EC119128859.items = Items Found
quizScore_14F6DE07_1A69_A32D_41A2_4EC119128859.questions = Questions
quizScore_14F6DE07_1A69_A32D_41A2_4EC119128859.repeat = Repeat
quizScore_14F6DE07_1A69_A32D_41A2_4EC119128859.submitToLMS = Submit
quizScore_14F6DE07_1A69_A32D_41A2_4EC119128859.elapsedTime = Time
### Score Name
score1.label = Score 1
### Timeout Screen
quizTimeout_14F24E07_1A69_A32D_41A0_367A6774A239.title = - TIMEOUT -
quizTimeout_14F24E07_1A69_A32D_41A0_367A6774A239.repeat = Repeat
quizTimeout_14F24E07_1A69_A32D_41A0_367A6774A239.score = View Score
## Media
### Description
album_BF5BDE5F_AE08_FA1D_41D8_9DCE5487E296_1.description = IV. Béla adománylevelének átirata (1265)
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_0.description = 1526 A mohácsi csata
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_1.description = 1546 - Az Öregvár építésének kezdete
album_BB9F51AE_AE09_663F_41B9_681E5870ADEF_0.description = 1546 - Az Öregvár építésének kezdete
album_BB9F51AE_AE09_663F_41B9_681E5870ADEF_1.description = 1557 - Az Öregvár bástyáinak megépítése
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_2.description = 1557 - Az Öregvár bástyáinak megépítése
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_3.description = 1570 - pusztíttó árvíz Komáromban
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_4.description = 1572-1592 - Az Öregvár befejezése
album_BBFEC378_AE09_2A24_41D2_8FF8DBE06716_0.description = 1572-1592 - Az Öregvár befejezése
album_BB9F51AE_AE09_663F_41B9_681E5870ADEF_2.description = 1572-1592 - Az Öregvár befejezése
album_B8B3CFB0_AE07_3A23_4181_68292B618072_0.description = 1594 - A Török sikertelenül ostromolja az Öregvárat
album_BB67208E_AE0B_26FF_41E3_6B068E1EE29B_0.description = 1594 - A Török sikertelenül ostromolja az Öregvárat
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_5.description = 1594 - A Török sikertelenül ostromolja az Öregvárat
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_8.description = 1663_Nova_pevnost
album_B8CB1ED9_AE07_1A64_41C7_1047CA4803A2_0.description = 1663_Nova_pevnost
album_BD9616FC_AE0F_6A1C_41DF_F9D54A43AC33_0.description = 1740-48
album_B9768F98_AE19_3AE3_4194_6AB4114BF34D_0.description = 1740-48
album_BA0F74BB_AE0F_2E24_41B9_634AD16054E7_0.description = 1807
album_BA112383_AE08_EAE4_41DF_918F7CC1D689_0.description = 1848-1849
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_2.description = 1874_Kronwerk
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_0.description = 1877
album_BB19A64E_AE08_EA7F_41E4_97FFCDDFBDFC_2.description = 1918
album_BB19A64E_AE08_EA7F_41E4_97FFCDDFBDFC_3.description = 1938-39 Leopoldova brána_05
album_BB19A64E_AE08_EA7F_41E4_97FFCDDFBDFC_4.description = 1968 Ferdinandova brána_3
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_6.description = Az Öregvár és Komárom ábrázolása a Dunafelől
album_BB9F51AE_AE09_663F_41B9_681E5870ADEF_3.description = Az Öregvár és Komárom ábrázolása a Dunafelől
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_4.description = Ferdinandova brána_1
album_BA112383_AE08_EAE4_41DF_918F7CC1D689_1.description = Klapka_György_tábornok
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_3.description = Muničná továreň_1
album_BFB40C5D_AE09_3E1D_41D4_845308492C18_1.description = Mátyás király a Thuróczi-krónikában (1458 - 1490)
album_BB9F51AE_AE09_663F_41B9_681E5870ADEF_4.description = Stará pevnosť_3
album_BBFEC378_AE09_2A24_41D2_8FF8DBE06716_1.description = Stará pevnosť_3
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_7.description = Stará pevnosť_3
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_1.description = Stará pevnosť_4
album_BF5BDE5F_AE08_FA1D_41D8_9DCE5487E296_0.description = Tatárjárás Magyarországon 1241-1242
album_BFB40C5D_AE09_3E1D_41D4_845308492C18_0.description = V. László mellszobra Komáromban
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_5.description = Veliteľská budova 1900
album_BB19A64E_AE08_EA7F_41E4_97FFCDDFBDFC_0.description = Zaujímavosti
album_BB19A64E_AE08_EA7F_41E4_97FFCDDFBDFC_1.description = Československí vojaci pred kasárňou 1927
### Title
album_BF5BDE5F_AE08_FA1D_41D8_9DCE5487E296_1.label = IV. Béla adománylevelének átirata (1265)
album_E2B4B90D_F645_A7DB_41D6_261CA976F767_5.label = 'Zawisza' exhibition in the fortress of Golubac (Serbia)
photo_4503A533_65FA_7377_41D7_25A3333A0DAD.label = 01
photo_BC353A0C_AA7B_8DD0_41E3_0F82D9EA5EFF.label = 14II-geza014
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_0.label = 1526 A mohácsi csata
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_1.label = 1546 - Az Öregvár építésének kezdete
album_BB9F51AE_AE09_663F_41B9_681E5870ADEF_0.label = 1546 - Az Öregvár építésének kezdete
album_BB9F51AE_AE09_663F_41B9_681E5870ADEF_1.label = 1557 - Az Öregvár bástyáinak megépítése
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_2.label = 1557 - Az Öregvár bástyáinak megépítése
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_3.label = 1570 - pusztíttó árvíz Komáromban
album_BBFEC378_AE09_2A24_41D2_8FF8DBE06716_0.label = 1572-1592 - Az Öregvár befejezése
album_BB9F51AE_AE09_663F_41B9_681E5870ADEF_2.label = 1572-1592 - Az Öregvár befejezése
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_4.label = 1572-1592 - Az Öregvár befejezése
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_5.label = 1594 - A Török sikertelenül ostromolja az Öregvárat
album_B8B3CFB0_AE07_3A23_4181_68292B618072_0.label = 1594 - A Török sikertelenül ostromolja az Öregvárat
album_BB67208E_AE0B_26FF_41E3_6B068E1EE29B_0.label = 1594 - A Török sikertelenül ostromolja az Öregvárat
album_B8CB1ED9_AE07_1A64_41C7_1047CA4803A2_0.label = 1663_Nova_pevnost
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_8.label = 1663_Nova_pevnost
album_B9768F98_AE19_3AE3_4194_6AB4114BF34D_0.label = 1740-48
album_BD9616FC_AE0F_6A1C_41DF_F9D54A43AC33_0.label = 1740-48
album_BA0F74BB_AE0F_2E24_41B9_634AD16054E7_0.label = 1807
album_BA112383_AE08_EAE4_41DF_918F7CC1D689_0.label = 1848-1849
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_2.label = 1874_Kronwerk
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_0.label = 1877
album_BB19A64E_AE08_EA7F_41E4_97FFCDDFBDFC_2.label = 1918
album_BB19A64E_AE08_EA7F_41E4_97FFCDDFBDFC_3.label = 1938-39 Leopoldova brána_05
album_BB19A64E_AE08_EA7F_41E4_97FFCDDFBDFC_4.label = 1968 Ferdinandova brána_3
album_C19A4572_D06C_0862_41D6_CB27CDEEABAA_1.label = : The Sandomierz Castle with a new prison wing the so called Rogal
album_E59D95F9_F5C4_AE3B_41CB_C4F56D997112_4.label = A List of the Dominican Martyrs. St. James's Church in Sandomierz
album_E0D68259_F643_AA7B_41A6_A2EF2242992E_1.label = A cartouche with the image of an eagle on the castle facade
album_E0D68259_F643_AA7B_41A6_A2EF2242992E_0.label = A cartouche with the image of an eagle on the castle facade
album_E59D95F9_F5C4_AE3B_41CB_C4F56D997112_0.label = A perspective view of the town fortifications (12th c.- the 1st half of 13th c.). In Buko A., The Beginnings of Sandomierz, Warsaw 1998.
album_BB9F51AE_AE09_663F_41B9_681E5870ADEF_3.label = Az Öregvár és Komárom ábrázolása a Dunafelől
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_6.label = Az Öregvár és Komárom ábrázolása a Dunafelől
photo_55739591_4A0A_E8DB_41C8_3C4C366B1D51.label = Bacciarelli_-_Chrobry
photo_6B3C7283_4A0E_E8BF_41A3_7029BBD44A3F.label = Bolesław_V_Wstydliwy_by_Aleksander_Lesser
album_E522E9BE_F5CC_E639_41D4_C8E3DDA4CCF6_0.label = Casimir the Great, King of Poland, Jan Matejko's drawing
photo_69E86814_4A0B_A7D9_41C4_EEA030E5E749.label = Casimir_III_the_Great
panorama_2D9B8012_31C9_3131_41B1_F17F0CFAD265.label = Castles in History
album_BFB40C5D_AE09_3E1D_41D4_845308492C18.label = Castles in History_Komarno_After teh Death
album_BD9616FC_AE0F_6A1C_41DF_F9D54A43AC33.label = Castles in History_Komarno_After the Ottoman Wars
album_BBFEC378_AE09_2A24_41D2_8FF8DBE06716.label = Castles in History_Komarno_Architectural description
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A.label = Castles in History_Komarno_By the end of the 19th century
album_BB9F51AE_AE09_663F_41B9_681E5870ADEF.label = Castles in History_Komarno_Construiction of the old fortress
album_BF5BDE5F_AE08_FA1D_41D8_9DCE5487E296.label = Castles in History_Komarno_During the Mongol invasion
album_B8CB1ED9_AE07_1A64_41C7_1047CA4803A2.label = Castles in History_Komarno_Fall os Nove Zámky
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2.label = Castles in History_Komarno_Period After the Defeat at Mohács
album_BA112383_AE08_EAE4_41DF_918F7CC1D689.label = Castles in History_Komarno_Revolutionary events
album_BB67208E_AE0B_26FF_41E3_6B068E1EE29B.label = Castles in History_Komarno_Siege against the empty caslte
album_B8B3CFB0_AE07_3A23_4181_68292B618072.label = Castles in History_Komarno_The Great siege of 1594
album_B9768F98_AE19_3AE3_4194_6AB4114BF34D.label = Castles in History_Komarno_The Kuruc Wars
album_BA0F74BB_AE0F_2E24_41B9_634AD16054E7.label = Castles in History_Komarno_The Napoleonic Wars
album_BB19A64E_AE08_EA7F_41E4_97FFCDDFBDFC.label = Castles in History_Komarno_World Wars
album_E59D95F9_F5C4_AE3B_41CB_C4F56D997112.label = Castles in History_Sandomierz_01
album_E522E9BE_F5CC_E639_41D4_C8E3DDA4CCF6.label = Castles in History_Sandomierz_02
album_E5156A04_F63C_E5CA_41CC_4EAF1550320D.label = Castles in History_Sandomierz_03
album_E2B4B90D_F645_A7DB_41D6_261CA976F767.label = Castles in History_Sandomierz_04
album_E0D68259_F643_AA7B_41A6_A2EF2242992E.label = Castles in History_Sandomierz_04
album_E522E9BE_F5CC_E639_41D4_C8E3DDA4CCF6_2.label = Charles Robert, King of Hungary
photo_583D3097_4A0F_A8C6_4192_B1B9A94B1385.label = Charles_I_(Chronica_Hungarorum)
album_4B8C1185_5D9D_E69B_41D1_1BAA06EF0B6D_2.label = Chateau Belá
photo_B49B3E5F_AA98_8270_41E5_0F7B944C9DEC.label = Chronicon_Pictum_P113_Az_aradi_véres_gyűlés
photo_6F2C7B8B_4A07_D8CF_41B7_DF8F1EB8BE9F.label = Court_workshop_of_Duke_Ludwig_I_of_Liegnitz_and_Brieg_(Polish_-_Saint_Hedwig_of_Silesia_with_Duke_Ludwig_of_Legnica_and_Brieg_and_Duchess_Agnés_-_Google_Art_Project
album_4C611C90_5D85_FEBA_41C2_901E3D1CF65A.label = Djerdap honey
album_C554B41C_D064_0FA6_41D9_63237B0A02E4_3.label = Educational classes in the Museum (early primary grades)
album_C554B41C_D064_0FA6_41D9_63237B0A02E4_2.label = Educational classes in the Museum (early primary grades)
album_C554B41C_D064_0FA6_41D9_63237B0A02E4_1.label = Educational classes in the Museum (early primary grades)
album_C554B41C_D064_0FA6_41D9_63237B0A02E4_4.label = Educational classes in the Museum (early primary grades)
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_4.label = Ferdinandova brána_1
album_BCA5F28D_A956_2DED_417F_324A174CCF86_0.label = Foundation_of_the_Visegrád_Group_Photo: Péter Antall - Antall-család
photo_E51AFBA6_F733_A608_41DC_DAB1CC67C98D.label = HISTORY OF GLASS PRODUCTION IN SANDOMIERZ
album_4B8C1185_5D9D_E69B_41D1_1BAA06EF0B6D_0.label = Hurbanovo Heineken_Zlatý Bažant
photo_B671C47A_AA99_8630_41DF_D81D238672D0.label = II._Rákóczi_Ferenc_Mányoki
album_E5156A04_F63C_E5CA_41CC_4EAF1550320D_0.label = Jadwiga of Anjou, Queen of Poland, Jan Matejko's drawing
photo_63574E4C_4A3D_5849_41B5_D6605EA576D6.label = Jan_Zapolskyx
album_C19A4572_D06C_0862_41D6_CB27CDEEABAA_2.label = Jarosław Iwaszkiewicz (1894-1980)
album_E522E9BE_F5CC_E639_41D4_C8E3DDA4CCF6_1.label = John I of Luxemburg, King of Bohemia
album_BA112383_AE08_EAE4_41DF_918F7CC1D689_1.label = Klapka_György_tábornok
photo_62BB1D56_4A3F_5859_41D0_1664F9E1FA02.label = Kober_Stephen_Báthory
album_4B8C1185_5D9D_E69B_41D1_1BAA06EF0B6D_3.label = Komarno Europe Place
album_4B8C1185_5D9D_E69B_41D1_1BAA06EF0B6D_4.label = Komárno Basilica minor
album_4B8C1185_5D9D_E69B_41D1_1BAA06EF0B6D.label = Komárno and the Danube region
album_4B8C1185_5D9D_E69B_41D1_1BAA06EF0B6D_1.label = Kravany
photo_4E1F19A7_5D8D_66E7_41D5_E443E2FAA132.label = Lepenski Vir (1)
photo_4852FA54_5D85_E5B9_41C5_CF80C4CDCB8E.label = Monastery Tumane (1)
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_3.label = Muničná továreň_1
album_C554B41C_D064_0FA6_41D9_63237B0A02E4_5.label = Museum Conservation Unit
album_BFB40C5D_AE09_3E1D_41D4_845308492C18_1.label = Mátyás király a Thuróczi-krónikában (1458 - 1490)
album_4F1F5191_5D8F_E6BA_41A5_BB9BC64FE0D4.label = Nacionalni-park-Đerdap
panorama_591C7B64_497B_B78D_41C8_E4060BC1F535.label = Our Heroes_01_lights
panorama_46900403_497B_B18B_41C1_2D4FD079B435.label = Our Heroes_02_lights
panorama_595D1D49_497A_B386_41C7_AF975C095F17.label = Our Heroes_03_lights
panorama_5944D833_497A_918B_41BB_8A96188180B4.label = Our Heroes_04_lights
panorama_59EF80BE_4979_92FD_4182_0720A114E39D.label = Our Heroes_05_lights
panorama_59AB4DCF_497E_B29B_4185_6D18B4A36D8F.label = Our Heroes_06_lights
panorama_44C7E82D_53E9_7207_41C8_6FB918E195EE.label = Our Times
album_7B93FA86_6204_7A9D_41BC_918D9A590D10.label = Our Times_Esztergom
album_A7499B83_B386_842F_4189_206E0F4B1926.label = Our Times_Golubac_01
album_A0E1A06D_B383_84FB_41C7_9EED31484904.label = Our Times_Golubac_02
album_7425EB7A_6204_3A75_41CC_BF64608F1BE2.label = Our Times_Komarno
album_C19A4572_D06C_0862_41D6_CB27CDEEABAA.label = Our Times_Sandomierz_01
album_C554B41C_D064_0FA6_41D9_63237B0A02E4.label = Our Times_Sandomierz_02
photo_5FC63915_4A0B_B9DB_41CD_09A1EA25CCC5.label = Perényi_Péter_országbíró_portréja_(Boksay_József_Múzeum,_Ungvár)
photo_B16285BE_AA67_8631_41E1_E2A45D0CFB15.label = Portrait_of_John_III_Sobieski_with_the_battle_at_the_background_-_Google_Art_Project
photo_555B1CA5_4A07_58FB_41B6_7258A954D3CE.label = Portrait_of_Pál_Kinizsi
album_E59D95F9_F5C4_AE3B_41CB_C4F56D997112_2.label = Prince Bolesław the Chaste
album_E59D95F9_F5C4_AE3B_41CB_C4F56D997112_3.label = Prince Leszek the Black
photo_49D476EA_5D84_EA69_41A6_34AADE43DDF6.label = Ram-Fortress (1)
photo_E6DFBE41_F731_FE08_41ED_E16184F5F88D.label = SANDOMIERZ WINE TRAIL
photo_E4A88F1B_F730_BE3F_41E3_2499C36F0124.label = STRIPED FLINT
album_E0D68259_F643_AA7B_41A6_A2EF2242992E_2.label = Sendomiria in „Atlanten von Polen und Litauen” Cellarius, Andreas, Amsterdam 1659-1660, a copperplate engraving
album_E2B4B90D_F645_A7DB_41D6_261CA976F767_3.label = Sigismud of Luxembourg, King of Hungary, Germany and Bohemia, Emperor of the Roman Empire
album_BBFEC378_AE09_2A24_41D2_8FF8DBE06716_1.label = Stará pevnosť_3
album_BB9F51AE_AE09_663F_41B9_681E5870ADEF_4.label = Stará pevnosť_3
album_BCDA24CA_AE09_6E67_41D6_C5213ACEA9A2_7.label = Stará pevnosť_3
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_1.label = Stará pevnosť_4
photo_5A9B734E_4A0D_A846_41C5_A37F01D40163.label = Stefan_Dragutin,_Arilje
photo_5EE78419_4A0D_AFCB_41A3_5900901F5794.label = Stefan_Lazarevic
album_E2B4B90D_F645_A7DB_41D6_261CA976F767_0.label = Sulima coat of arms in the Golden Fleece Armorial
photo_681C73FE_4A0D_A849_41C3_B4002EBBF46F.label = Szent_Kinga,_Budapest_(closeup)
photo_E643657E_F730_A2F8_41E9_A4C79EE11B10.label = THE LAND OF APPLE TREES
photo_E48CA555_F730_A208_41D7_F17E054581B5.label = TOURISM
album_BF5BDE5F_AE08_FA1D_41D8_9DCE5487E296_0.label = Tatárjárás Magyarországon 1241-1242
album_C19A4572_D06C_0862_41D6_CB27CDEEABAA_0.label = The Sandomierz Castle as a prison
album_E0D68259_F643_AA7B_41A6_A2EF2242992E_5.label = The Sandomierz Royal Castle, a contemporary view. Photograph by Tomasz Chmiel
album_E0D68259_F643_AA7B_41A6_A2EF2242992E_4.label = The castle exploding ( blown up by the Swedish troops in 1656), according to a drawing by E.J.Dahlbergh
album_C554B41C_D064_0FA6_41D9_63237B0A02E4_0.label = The first building to house the Sandomierz Regional Museum's collection
album_E2B4B90D_F645_A7DB_41D6_261CA976F767_2.label = The monument of Zawisza in Garbów
album_E5156A04_F63C_E5CA_41CC_4EAF1550320D_1.label = The privilege granted to inhabitants of Świątniki near Sandomierz
album_E59D95F9_F5C4_AE3B_41CB_C4F56D997112_5.label = The reconstructed seal of Prince Leszek the Black
album_E59D95F9_F5C4_AE3B_41CB_C4F56D997112_1.label = The seal of Princess Kinga
album_E59D95F9_F5C4_AE3B_41CB_C4F56D997112_6.label = The town charter of Sandomierz - 1286
album_E0D68259_F643_AA7B_41A6_A2EF2242992E_3.label = The view of Sandomierz in „Civitates orbis terrarum”, G. Braun & F. Hogenberg, Cologne 1618, coloured copperplate engraving
panorama_44A33829_53E9_120F_41D1_0FA3C90CAFD0.label = Timeline_10-12
panorama_252023E6_2B90_10B3_41C2_32B9E84EE893.label = Timeline_13-15
panorama_44D404DC_53EB_1205_41D2_9D2ACCECABCA.label = Timeline_16-19
album_BFB40C5D_AE09_3E1D_41D4_845308492C18_0.label = V. László mellszobra Komáromban
video_78BB9DC6_5D85_3E99_419A_D9D958C642D9.label = VISEGRADI KIRALYI PALOTA HD
album_BA6382EA_AE09_2A27_41E5_8B8330FC552A_5.label = Veliteľská budova 1900
album_49DE2E4F_5D84_FDA7_41D6_B47E0C2A9192.label = Viminacium
photo_BDB6B4CF_A956_D56D_41C4_2D6BE1C2CEC7.label = Visegrad_group
album_BCA5F28D_A956_2DED_417F_324A174CCF86_1.label = Visegrad_group
album_BCA5F28D_A956_2DED_417F_324A174CCF86.label = Visegrád_Group
video_7FC69D03_5D87_7F9F_41D2_CF7275E0C881.label = Visegrádi Nemzetközi Palotajátékok-1080p
photo_634BD449_4A3B_A84B_41C9_4E2F395A74D4.label = Vladislaus_II_of_Bohemia_and_Hungary
photo_B1860C26_AA68_85D1_41CA_D3E02C9C2A42.label = Wladyslaw_Warnenczyk
album_E2B4B90D_F645_A7DB_41D6_261CA976F767_4.label = Władysław Jagiełło, King of Poland
album_BB19A64E_AE08_EA7F_41E4_97FFCDDFBDFC_0.label = Zaujímavosti
album_E2B4B90D_F645_A7DB_41D6_261CA976F767_1.label = Zawisza Czarny in the battle of Grunwald
photo_B16EC0EA_AA68_9E51_41D5_7CE3634D3A5D.label = bela3
photo_B1453E4A_AA68_8250_41E4_275E9831155F.label = benczur-vajk
photo_ED04FACB_F8B1_1A48_41ED_F692E0302188.label = esztergom_logo
photo_EDF553F9_F8B3_0A48_41EB_C3B8632C0045.label = galamboc_logo
photo_B4B9F27E_A5AA_8B3D_41C2_9790FF8C752B.label = imp logo
video_726C4D74_7C58_E49E_41C2_9B4313960995.label = intro_05
video_A41425A9_AA59_D2B4_41CD_FA7A8610FA5A.label = intro_09
panorama_7681DF17_626F_A410_41A1_DC681EEDE79D.label = kezdőkép
panorama_2A1BB737_252A_C397_419C_7EEFB59FC1AF.label = kezdőkép2
photo_ED80722B_F8B3_05C9_41B6_E403041E63D5.label = komarno_logo
photo_71486091_6260_BC10_41D1_BCF529D61A91.label = logo5
photo_8E6321A2_AAA9_FED0_41B5_CBBFC8863B2C.label = matyas
panorama_5837BDD9_497F_7287_41A6_F1DA1110B805.label = our heroes_07_2_lights
panorama_586A8F9D_497E_8EBF_4189_966378470986.label = our heroes_07_lights
panorama_58E8D33C_497F_F7FD_41C7_491EE1FFBF37.label = our heroes_08_lights
panorama_5899B5D5_497E_928F_41A7_984A8C40EB09.label = our heroes_09_lights
panorama_5B675009_4979_9187_41C8_F887FBDCE085.label = our heroes_10_lights
panorama_5B05691E_4979_B3BD_41C2_0D4E0CACA8FE.label = our heroes_11_lights
panorama_5BAB39E5_497B_728E_41AE_1682862AAB62.label = our heroes_12_lights
photo_EC2ADAD0_F8B3_1A57_41AE_81A02FE3C69F.label = sandomierz_logo
photo_50118889_4A05_58CA_4198_21D470212BD8.label = sigismund
photo_BDE49425_AA68_85D0_41C9_929EEC862908.label = szent istvan
photo_662C3E57_4A3A_B847_41C3_5607315A5EFB.label = to183kk93151a
photo_50B0944E_4A1D_E849_419E_55FA07A84923.label = zawisza
album_BB19A64E_AE08_EA7F_41E4_97FFCDDFBDFC_1.label = Československí vojaci pred kasárňou 1927
photo_8F3D496F_AA98_8E2F_4194_B26950F286DE.label = Đurađ_Branković,_Esphigmenou_charter_(1429)
### Video
video_7FC69D03_5D87_7F9F_41D2_CF7275E0C881.path = null
video_726C4D74_7C58_E49E_41C2_9B4313960995.path = null
video_A41425A9_AA59_D2B4_41CD_FA7A8610FA5A.path = null
video_78BB9DC6_5D85_3E99_419A_D9D958C642D9.path = null
videolevel_70A0CB70_53D8_F61C_41BB_A3443A2A9C70.url = media/video_726C4D74_7C58_E49E_41C2_9B4313960995_hu.mp4
videolevel_70A0CB70_53D8_F61C_41BB_A3443A2A9C70.posterURL = media/video_726C4D74_7C58_E49E_41C2_9B4313960995_poster_hu.jpg
videolevel_718ADFC6_53D9_2E05_41CE_31EEBB8E021E.url = media/video_78BB9DC6_5D85_3E99_419A_D9D958C642D9_hu.mp4
videolevel_718ADFC6_53D9_2E05_41CE_31EEBB8E021E.posterURL = media/video_78BB9DC6_5D85_3E99_419A_D9D958C642D9_poster_hu.jpg
videolevel_71ABCE0E_53D9_2E05_41BD_B47E191517E7.url = media/video_7FC69D03_5D87_7F9F_41D2_CF7275E0C881_hu.mp4
videolevel_71ABCE0E_53D9_2E05_41BD_B47E191517E7.posterURL = media/video_7FC69D03_5D87_7F9F_41D2_CF7275E0C881_poster_hu.jpg
videolevel_716902CA_53D9_360C_4176_3F5D6415A59B.url = media/video_A41425A9_AA59_D2B4_41CD_FA7A8610FA5A_hu.mp4
videolevel_716902CA_53D9_360C_4176_3F5D6415A59B.posterURL = media/video_A41425A9_AA59_D2B4_41CD_FA7A8610FA5A_poster_hu.jpg
## Popup
### Body
htmlText_70CC338C_6260_DCF0_41CA_29962320929E.html =
htmlText_B83C90DC_A9B0_5E4C_41D2_F65344F18692.html = АРХИТЕКТОНСКИ ОПИС СТАРЕ ТВРЂАВЕ
На подручју, које је изузетно заштићено природом, успели су да саграде тврђаву пројектовану по неоиталијанском систему која испуњава све захтеве тадашњег доба. Са две стране су га штитиле реке Вах и Дунав, које су заправо биле повезане шанцем, формирајући тако острво. Углови конструкције били су ојачани огромним бастионима. Њени зидови су били ниско саграђени, испуњени мокром набијеном земљом, споља окружени дубоким и широким рововима. Откопана земља је нагомилана са спољашње стране ровова и изграђена широка вештачка косина, тзв. гласија. Контра-косина је била толико висока да је потпуно прекрила зидове утврђења. Топови су постављени на кровове бастиона, који су били заштићени земљом ојачаним каменим парапетима и бедемима. Топови су довучени до бастиона помоћу специјалних рампи. Неки од топова бранили су тврђаву од напада са фронта, а остали су смештени у засвођене стрељачке коморе ушћа бастиона како би заштитили фасаду суседних бастиона и бедем и водени шанац између два бастиона од бочне ватре.
Тврђава је имала два улаза: главну капију и водену капију према реци Вах. До главне капије се могло доћи само кроз неколико одбрана и провере. У дворишту се налазио штаб тврђаве, смештај команданта, официра и посаде, штале, магацини, топовске и друге радионице, барутана и црква.
Године 1586. довршена су два дуго планирана мостобрана како би се зауставили неочекивани освајачи с оне стране река, као и да би се очувала безбедност изграђених мостова ако је потребно и који су служили као упоришта за јуришнике против Османлија. Оба мостобрана била су окружена палисадом која је могла да прими до 100 коњаника. Вашка тврђава је добила име по Светом Николи (касније по Светом Филипу), а Дунавска по Светом Петру.
Сам град је био заштићен зидом од дрвета и камена, вероватно испрекиданим са неколико капија.
БРАНИОЦИ ЕВРОПЕ
После пораза у бици код Мохача 1526. године дошао је крај срећног периода у животу Комарна, који је до тада ретко био узнемираван звуцима пуцњаве. Удовица Лајоша II, краљица Марија, бежећи из Будима у Братиславу, остала је два дана у замку и тада је за команданта постављен Ференц Шомођи Ендроди. Вероватно је да је замак у то време још био у добром стању, јер је краљица сазвала царску скупштину 25. новембра 1526. Међутим, она се није одржала јер је и замак и град заузео почетком новембра Иван Запоља, угарски војвода и Гашпар Раскај, угарски командант. Међутим, 9. августа 1527. године, војска Фердинанда I, који је тада изабран за краља Угарске, након кратке опсаде, освојила је застарели средњовековни дворац. Иза оштећених зидина остао је гарнизон немачких, италијанских и шпанских плаћеника.
ВЕЛИКА ОПСАДА 1594.ГОДИНЕ
Године 1593 почео је такозвани 15-годишњи рат. Годину дана касније, Синан паша је опседао Тату и Ђер, а затим је почетком октобра кренуо у Комарно, на десну обалу Дунава. Како нико није мислио да ће Османлије кренути у напад пре почетка зиме, иза јаких зидина била је стационирана само мала војска, а ни у складиштима није било довољно муниције или хране. Чак је и град био заштићен само слабим градским зидом. Очекивало се да ће непријатељ лако заузети град, па су жене, старци и деца побегли у сигурност Трнаве, док су младићи и снажни мушкарци ушли у тврђаву да подрже браниоце. Војници су запалили празан град и дунавски бродски мост, отежавши нападачима прелазак реке и онемогућавајући им да презиме у граду. Опсада је трајала од 7. до 24. октобра. Широко корито Дунава отежавало је топовима постизање циља, а чврсти зидови тврђаве такође су одолели топовским нападима. Али Османлије су препливали Дунав праћени јаком татарском коњицом, под чијом заштитом су могли да саграде нови мост. На овај начин турска артиљерија је успела да маршира на обали Житног острва, где су подигли „18 огромних топова“ поред градске цркве. Како се чак и ова удаљеност показала као велика, Синан је изградио бедем на рубу јарка и уз помоћ сељака окупљених из тог краја дао је подићи своје топове. Еразмо Браун, командант тврђаве, тражио је помоћ од надвојводе Матије, који је наложио Миклошу Палфију да доведе половину бургундаца у Комарно. Палфи је успео да доведе војнике,донесе храну и муницију у тврђаву тајним путевима из Коларова Синан пашина артиљерија је даноноћно гађала западну страну тврђаве, али чврсти зидови нису попуштали. Они су тада покушали да поткопају темеље тврђаве, али су војници упали у јаме У међувремену, надвојвода Матија се улогорио у Топољнику са војском од 40.000 људи. Послати шпијуни јавили су да се Османлије спремају за повлачење. Вест се показала као тачна. Синанови војници нису могли да поднесу хладно јесење време, нити је очекивано да ће Комарно моћи да одоли тако дуго. Штавише, у борбама је Синан паша изгубио много људи, а у логору је избила епидемија тифуса. Тада је обавештен о доласку спасилачке војске, па је, не чекајући њихов долазак, издао наређење за повлачење.
ЖИВОТ НА ГРАНИЦИ
У тврђави је била смештена немачка артиљерија. У граду су биле смештене посада мађарске флоте, хусари и пешадија. Шпанци су били стационирани на дунавском мостобрану, а припадници других националности на вашкој страни. У 16-17 веку њихов број се кретао између 1000-1300. Војници пограничне тврђаве живели су животом пуним опасности: како је долазак најамника касино то је био стални проблем, па је долазило до пљачкања и нервирања господара Естергома, Вергестеса, Замбека, који су били у рукама Османлија, и бранили се од честих напада непријатељи. Године 1583. османски бродови су ухватили Угаре у Естергому, од којих је 41 депортован у Истанбул. Пошто су одбили да пређу у мухамеданску веру, одведени су на галију. У паузама између пљачкашких похода, најхрабрији војници изазивали су једни друге на двобој. Иако је овај облик храброг надметања био забрањен од стране владара, о овој забрани углавном нису водили рачуна ни тврђавски капетани. Хероји Комарна најчешће су се борили са отоманским војницима Естергома са наизменичним успехом.
Године 1556. у граду је формирана оружана цивилна гарда. Њени чланови су обично били организовани у оружане јединице према цеховима. Њихов главни задатак је био заштита градских капија, бастиона и градских зидина, као и гашење пожара, али су били и стални учесници у бескрајном низу пљачкашких похода.
ИЗГРАДЊА СТАРЕ ТВРЂАВЕ
Тек је пад Будима 1541. Подстакао Фердинанса I да почне да гради модерна утврђења, чији су зидови могли издржати топовску паљбу. Током развоја новог система пограничне тврђаве, посебна пажња је посвећена изградњи тврђава Ђер, Комарно и Нове Замки (Ерсекујвар), чији је њихов најважнији задатак био заштита Беча. Три тврђаве лежале су близу једна другој, тако да су могле помоћи једна другој ако је потребно.
Изградња тврђаве у Комарну почела је 1544. Тада је ископан мокри јарак између Дунава и Ваха. Привремена дрвена тврђава је срушена, а замењена је јаким зидовима од опеке печена на самом градилишту. Посао је споро напредовао, делом због сталних војних операција, недостатка људи и новца, али и због финансијских превара које су тада већ постојале. Планове тврђаве, која је по свему одговарала захтевима доба, израдио је око 1550. године један од најистакнутијих италијанских архитеката Пјетро Ферабоско. Градитељи тврђаве нису могли имати довољно теренског искуства, јер су пролећне поплаве 1570. године срушиле већину до тада завршених зидова. Обнова је трајала од 1572. до 1592. Радове је тада водио Урбан Суис, који је такође радио на утврђењима Ђер и Тата. Данијел Шпекл из Немачке, на месту асистента, радио је заједно са чувеним теоретичаром архитектуре и архитектом из Италије Карлом Тетијем, мајстором градитељства Беча, Нове Замки и Каниже.
МИРОВНИ УГОВОРИ
Током преговора који су претходили миру у Живатороку 1606. године, Комарно је био састајалиште великих амбасадора, а овде су боравили и делегати бечког двора.
Захваљујући миру, није се требало бојати великих опсада града, па је у јакој обновљеној тврђави био стациониран само одређен број трупа потребних за стражу. Међутим, званично закључен мир није донео потпуно затишје, пошто османски јуриши нису престајали. За сређивање несрећне ситуације потписан је други мировни споразум 19. марта 1642. године.
Све ово није помогло становницима који су живели на границама. Они који нису били убијени или отети као робови морали су да трпе неподношљиве услове животе сељака на освојеним територијама. Убрзо је кметовима било доста да служе три господара истовремено па су напустили ове територије. Временом је некада просперитетна жупанија Комарно постала пустош, села из њена три округа су скоро нестала, а само један број становника је преживео на Житном острву.
ОПСАДА ПРАЗНОГ ЗАМКА
Замак је био у лошем стању, није било довољно новца за његову обнову, па није био спреман за напад огромне османске војске која је кренула на Беч. У августу 1529. године први османски бродови стигли су на десну обалу Дунава. У то време, градоначелник града је тајно тражио аудијенцију код Сулејмана, кога је уверавао да су грађани града следбеници Шапољаија и султана. Међутим, 16. септембра османски топови почели су да уништавају зидине замка. Сутрадан је градоначелник стигао у замак као амбасадор, али капетан замка Андреас Горчахер није прихватио понуду да предазамак, већ је градоначелника затворио у велику кулу. Како није могао да очекује помоћ ниоткуда и без икакве шансе против огромне војне надмоћи, одлучио је да напусти замак. Војници су окачили запаљене фитиље у отворима, затворили капије, а затим су неопажено отишли у мочваре Житног острва. Чак и сумњајући да је у питању трик, османске снаге су три сата гађале празан замак. Када су ушли, нису нашли ништа осим градоначелника закључаног у кули. Нису дуго остали, пошто Сулејман није успео да заузме Беч. Угарску је са својим војскама напустио током јесени, па се 1530. године немачка војска вратила у празан и опљачкан замак.
СВЕТСКИ РАТОВИ
Први светски рат завршен је распадом Аустроугарске монархије. Дунав је постао гранична река између Мађарске и Чехословачке. Фортификациони систем Комарно је такође био поцепан на два дела, а на десној обали мађарске стране остала су само три утврђења
Тврђава Моноштор је као касарна радила до 1944. године, а од 1942. године у једном делу је формиран је логор за смештај ратних заробљеника пољске, руске, енглеске, француске и других националности. Тврђава Цилаг је функционисала као складиште муниције.
Већ 1. новембра 1938. године, одлуком „Бечког арбитражног суда”, јужне територије Чехословачке враћене су Мађарској, укључујући и Комарно. За кратко време систем утврђења је поново уједињен. Следеће године је избио Други светски рат и после победе немачке војске у Пољској, многи пољски војници су пребегли у Мађарску, од којих су многи послани у тврђаву Игманд, а затим у тврђаву Моноштор.
Совјетске трупе су заузеле јужни део Комарног (Мађарска) 28. марта, а северни град су заузеле 30. марта (Словачка). Са обе стране, совјетске трупе су одмах заузеле стратешки важне тачке, тако да су заузели утврђења.
После рата, Комарно је поново подељен и постао је погранични град двеју држава. Стару и Нову тврђаву поново је заузела чехословачка војска, а касније 1968. и совјетска Црвена армија. Остале објекте у фортификационом систему користила су разна предузећа, најчешће за складиште. Године 1982. започета је монументална обнова бастиона VI, где је, између осталог, смештена збирка римског камена. Од 1945. године совјетске оружане снаге су биле стациониране у тврђави Моноштор у Мађарској, постављајући једно од највећих складишта муниције под Варшавским пактом. Складиште поврћа је радило у Tvrđavi т Цсиллаг-у до 2004. године, када је коначно постало део војног културног центра Tvrđava Моноштор. Римски лапидариј отворен је у тврђави Игманд 1966. године, а позорница на отвореном 1977. године.
Деведесетих година прошлог века дошло је до значајне промене у историји тврђаве, када је совјетска војска напустила Мађарску и Чехословачку. Данас је систем утврђења Комарно један од најзначајнијих војноисторијских споменика у Мађарској, Словачкој и свакако у Европи.
УСТАНАК БОЧКАЈА
Браун, командант тврђаве, преминуо је од повреда задобијених током борби, па је Миклош Палфи постављен за капетана тврђаве. Поправио је зидине тврђаве, обновио мостобране, организовао одбрану Житног острва, где је изградио нове палисаде. У спаљени град су се вероватно прво населили хусари и чамџије, а потом су се и цивили полако враћали из Трнаве. Наставак живота отежан је земљотресом у јесен 1599. У пролеће 1600. умро је и угледни капетан тврђаве Миклош Палфи. Заменио га је Јохан Моларт, који је користио своју неограничену моћ да напуни сопствену ризницу и, упркос томе што је Комарно био краљевски град, приморао је његове грађане на принудни рад и друге послове.
Током устанка Иштвана Бочкаја против Хабзбурга, који је избио у јесен 1604. године, неки од лађара, хусара и наоружаних грађана Комарна придружили су се војсци Бочкаја и блокирали пут за Братиславу преко Житног острва. Запалили су и сопствени град, док су се немачки плаћеници затворили у тврђаву.
Током овог периода, многи имућнији грађани преселили су се у Пешту и Будим. Капетан Моларт био је тиранин према становницима Комарна до 1609. Године. После њега дошао је много хуманији Јохан Еусебиус Куен, који је добио имање тврђаве у замену за залог од 17.000 флорина.
-1701
Ференц Ракоци II побегао је из затвора у Винер Нојштату (Бечко Ново Место) у Пољску. Живео је у изгнанству у пратњи Миклоша Берчењија у Кракову и Варшави. Када се вратио кући 1703. године, помогли су му и Пољаци, између осталих и кнез Станислав Лешћински, против кога је био руски цар Петар I (Велики), који је покушао да помогне Ракоцију да добије пољски престо.
1001
1. јануара 1001. године, краљ Стефан је крунисан у Естергому (по другом мишљењу, тада је 24.децембар
слављен као Нова година, па је то и дан крунисања Стефана).
1018
Краљ Стефан I померио је своју краљевску престоницу из Естергома у Секешфехервар.
1037
Први писани помен насеља је под именом Villa Camarum.
1044
Српски војници су се борили на страни краља Аба Шамуела у бици код Менфа.
1051
У бици код Братиславе, српски властелини подржали су Алмоша, па је осветољубиви Калман многе од њих ослепео.
1060-иx
Краљ Бела I оженио је ћерку краља Мјешка Ламберта, Ричезу (Рикса). Имали су три сина, од којих су два, Геза I и Ладислав I Свети касније постали угарски краљеви.
1075
У повељи краља Гезе I, која је издата у Хронском Бењадику, помиње се као Camarum.
1080-иx
Краљ Болеслав II Смели (1058-1080), зет краља Беле I, био је анатемисан од стране папе Гргура VII. Побегао је у Угарску где га је са великом храброшћу примио краљ Свети Ладислав I.
1085
Краљ Свети Ладислав I поразио је краља Шоломона и његову угарско-немачку војску уз помоћ пољског краља Болеслава II Смелог.
1138
У свом тестаменту, војвода Болеслав III Кривоусти поделио је државу међу синовима. На основу ове одлуке, Сандомјерж је постао центар војводства источног дела Малопољске.
1147
Француски краљ Луј VII стигао је у Естергом предводећи своју крсташку војску. Након кратке посете, наставили су пут ка истоку.
1166-
Болеслав IV Koврџави и
1173-
Казимир II Праведни били су малопољске војводе, али само насеље (Сандомјерж), које је било њихово седиште, није добило статус града све до почетка 13. века.
1173-
Казимир II Праведни били су малопољске војводе, али само насеље (Сандомјерж), које је било њихово седиште, није добило статус града све до почетка 13. века.
1183
Краљ Бела III и велики жупан Стефан Немања првобитно су били савезници против Византије, нападајући заједно на њене области на Балкану. Касније је дошло до прекида добрих односа, а краљ Бела III је заузео око 1192/1193. неке српске територије.
1189
Немачко-римски император Фридрих I Барбароса (Риђобради), предводећи крсташку војску у Свету земљу, дошао је у Естергом где га је угостио краљ Бела III.
1198
Према повељи, краљ Емерик је своју палату у Естергому поклонио надбискупији.
1202
Краљ Емерик умешао се у борбу за српски престо, подржавајући Вукана Немањића у борби против његовог брата великог жупана Стефана. Емерик је тако додао својој титули титулу Краљ Србије (Рашке). Желео је у суштини тако да потврди своја освајања у Србији, али је тиме покренуо вишедеценијску заваду (породична апанажа чланова династије Арпад или њихових рођака).
1226
Према неким истраживачима, насеље је званично добило статус града пре 1226. године, док по другом мишљењу то се догодило нешто пре 1241. године.
1239
Тринаестогодишњи војвода Болеслав V Чедни оженио се петнаест година старом угарском принцезом Кингом/Кунигундом, ћерком краља Беле IV, са којом је био верен још као дете. Истовремено, Болеслав Побожни, војвода Кујавија, оженио је Кингину сестру, Блажену Јоланду.
1241
Монголска инвазија на Пољску. 18. марта у Хмјелњику, Татари су нанели тежак пораз витезовима Кракова и Сандомјержа. Пољска војска је практично уништена, војсковође су погинуле, а град је пао под Татаре. У бици код Легнице, 9. априла 1241. године, помоћна војска, у којој су, између осталих, били витезови Тевтонског реда, витезови Светог Јована и витезови Темплари, такође је претрпела катастрофалан пораз. Није било никога да се супротстави монголској војсци. Међутим, следеће године монголске трупе су се повукле и из Пољске.
1242
Замак Комарно успешно је одолело татарском нападу. Из писма краља Беле послатом папи, сазнајемо да је и овај замак, поред Фехервара, Естергома, Веспрема, Тихања, Ђера, Панонхалма, Мошона, Шопрона, Вашвара, Зале, Локенхауса/ Ливке, Братиславе, Њитре, Фиљакова и Абаујвара, такође био под влашћу Угара 2. фебруара 1242.
1249
Fearing of another Tatar attack, King Béla IV ordered the citizens of Esztergom to move up the Castle hill. He gave them permission to settle on the northern side of the hill (near the former palace of Grand Prince Géza) and the possibility of having their own parish on the hill.
1249
Fearing of another Tatar attack, King Béla IV ordered the citizens of Esztergom to move up the Castle hill. He gave them permission to settle on the northern side of the hill (near the former palace of Grand Prince Géza) and the possibility of having their own parish on the hill.
1249
У страху од другог татарског напада, краљ Бела IV наредио је становницима Естергома да се преместе у дворски део на брду. Дао им је дозволу да се населе на северној страни брда (близу бивше палате великог везира Гезе) и могућност да оснују своју парохију на брду.
1256
Након поновљених протеста становника града, краљ Бела IV одобрио је грађанима Естергома да се врате у град. Палата коју су користили поклоњена је надбискупији. У истој повељи краљ је цркви поклонио и новоизграђену палату на јужној страни брда. И сам се иселио из града и преселио своју резиденцију у Будим. Тако је читаво брдо са дворским комплексом дошло под власт цркве.
1265
Краљ Бела IV је запленио град, а потом га дао извршитељу Валтеру. Становништву града су гарантована иста права као и грађанима Будима.
1268
Валтер је формално добио својаправа, па је овом приликом краљ издао булу која садржи опис провинције. Према њој, граду је припојено неколико села, која су сједињена чинила језгро каснијег града.
1270
In this year, King István V went to Kraków in person, where he entered into a defensive and offensive alliance with Duke Bolesław
1270
Краљ Стефан V отишао је лично у Краков где је са војводом Болеславом ушао у дефанзивно-офанзивни савез.
1276
Стефан Драгутин, најстарији син краља Уроша I, који је око 1270. оженио Каталину, једну од ћерки краља Стефана V, постао је краљ Србије, збацивши оца са престола уз помоћ Угара. Због тешке повреде ноге, 1282. године морао је да преда престо млађем брату Урошу II Милутину.
1284
Краљ Стефан Драгутн, који је задржао северне делове Србије након повлачења са престола, добио је од свог таста Ладислава IV Мачву и Београд. Краљ Андрија III је војно помагао Драгутина 1291/1292. У борби против бугарских великаша у Кучеву и Браничеву. Ове земље дуж Дунава биле су потом припојене Драгутиновој држави.
1286
Град је званично поново основан. Насеље је добило такозване "Магдебуршка права/законе", чиме се приближно уздигло до статуса слободног краљевског града по угарским одредбама.
13. BEK
Није познато време изградње Тврђаве, као ни ко су били градитетљи. Различите анализе на основу стила градње указују на могућност да су градитељи били Срби, али само време изградње остаје неодређено. По једном мишљењу, изградња Тврђаве је започета крајем 13. века, а по другом, језгро утврђења је завршено тек почетком 14. века.
1300
Град и брдо са дворским комплексом је заузео краљ Андија III.
1304
Замак и катедралу преузела је војска чешког краља Вацлава III.
1305
Године 1305., током кампање започете 1304. године, Владислав I Кратки или Локетек (будући краљ Пољске) је уз помоћ Угарске заузео Малу Пољску, укључујући и град Сандомјерж.
1307
Матија Чак је успео да на мајсторски начин, другим речима опсадом, заузме замак.
1315
Краљ Карло Роберт I поклонио је град надбискупији Естергома, али је остао под контролом Матије Чака.
1319
Избио је угарско-српски рат. Београд и Мачва потпали су поново под власт Угарске.
1320
Угарски краљ Карло I Роберт и пољски краљ Владислав I Кратки склопили су савез. Угарски краљ помогао је пољском краљу у борби против тевтонских витезова. 1320. године, Карло I оженио је Елизабету Локетек (Елизабету Пољску), Владиславову ћерку.
1330
Први могући помен утврђења.
1334
Тврђаву је освојио Карло Роберт током своје кампање оставивши потом у њој гарнизон. Тачно време изградње није познато. Највероватније је да је у ово време постојао само горњи део утврђења који чине 4 куле. На основу архитектуре и времена градње, Тврђава је подељена на два главна дела, утврђења: Унутрашње, са највишом Дон-жон или бранич кулом, познатом као Шешир кула, и Спољно, које је у време ратова било прво на удару. Унутрашње утврђење, односно његов Горњи град је по времену изградње најстарији, док се наредним фазама и времену владавине деспота Стефана Лазаревића приписује изградња Палате са кулом која је брани, и систем кула и бедема спољног утврђења. Тврђава је настала у време коришћења хладног оружја, али је током османске владавине изграђена топовска кула за одбрану пристаништа и дозидане су обзиде на кулама Спољног утврђења.
1334
У једној од војних кампања Карло Роберт, између осталих, заузима и Голубачку тврђаву.
1335 — 1382
ВРЕМЕ НАСТАНКА И ПРВИ ГОСПОДАРИ
Нема ближих података о томе ко је (Угари или Срби) и када тачно изградио Голубачку тврђаву. У писаним изворима се први пут помиње 1335. године, у угарској повељи из 1337., у којој се наводи да је властелин Никола Банфи, за кога се издаје повеља, 1335. године боравио у Голупцу, тврђави са угарском војном посадом. Град је основан свакако пре, али није познато да ли је то било пре или током непријатељства Угарске и Србије, које је настало после смрти краља Драгутина, и током којег се први пут и помиње Голубачко утврђење. Све до времена након распада Душановог царства, Голубац по историјским изворима не мења статус и остаје у поседу Угара.
1335
Вишеградски конгрес. Овај састанак је имао фундаментални значај у промени економских односа између Угарског, Чешког и Пољског краљевства. Означени су нови трговачки путеви како би се олакшао економски развој јужне Пољске.
1335
На првом Вишеградском конгресу, угарски краљ Карло I Роберт, краљ Чешке Јован Луксембуршки (Јован Слепи) и пољски краљ Казимир III Велики састали су се у Вишеграду. Током овог догађаја, краљ Јован Луксембуршки одрекао се свог права на пољски престо. Мађарски и чешки краљеви, као арбитри у спору између Пољске и Тевтонског реда, доделили су Кујавију и друге територије пољском краљу, а Померанију тевтонским витезовима. Био је означен и нови трговачки пут између Чешке Краљевине и Угарске, који је заобилазио Беч.
1339
Краљ Карло I Роберт потписао је уговор о наслеђивању престола са пољским краљем Казимиром III Великим у случају да краљ Пољске умре без наследника. По уговору, један од синова Карла Роберта је могао да наследи пољски престо.
1351
Угарски краљ Лајош I (Велики) посетио је град.
1362
Током владавине краља Казимира III Великог, град је био опасан одбрамбеним зидинама. Истовремено, у граду је изграђена краљевска палата и подигнут је најмлађи део замка, и они су се до данас очували.
1382 — 1389
КНЕЗ ЛАЗАР НАПАДА ГОЛУБАЦ
После смрти угарског краља Лудовика, који је држао Мачву, Београд и Голубац, 1382. године, кнез Лазар је напао и Голубац, али није познат тачан исход опсаде. Лазар се учврстио на десној обали Дунава и Саве, али извори не помињу његово заузимање Тврђаве. Он је исте године одбио да буде угарски вазал и још потпомогао противнике Жигмунда Луксембуршког, зета угарског краља и наследника на престолу. Лазар је обновио уговор са Жигмундом прихватајући вазалске односе из доба Лудовика, док је Голубац остао под угарском влашћу. Доласком на власт кнегиње Милице после Косовке битке и Лазареве погибије, изгледа да долази до промене става, јер је Жигмунд Србе окарактерисао као побуњенике организујући нападе преко Дунава, а сам статус Голупца остаје непознат.
1384
Пољаци су као своју краљицу изабрали Јадвигу, најмлађу ћерку угарског краља Лајоша I Великог (Анжујског), која је владала као Јадвига Пољска од 1384. До 1399. Како је још била малолетна, Пољаци су обавезали своју младу краљицу да се уда за великог војводу Литваније, Владислава II Јагеловића.
1386
Ове године су се Јадвига и Јагело венчали. Током свог кратког живота, млада краљица Јадвига из династије Анжујаца, краљица Пољака, учинила је много на преобраћању Литванаца у хришћанство и дала значајан допринос развоју Универзитета у Кракову (канонизовао ју је свети Јован Павле II 1997. године).
1387
Палатин Стефан Лакфи заузео је замак.
1387
Српки кнез Лазар Хребељановић опседао је Тврђаву.
1389
Бој на Косову. Српска војска је била поражена, кнез Лазар Хребељановић је погинуо, а његови наследници су били приморани да прихвате вазалне односе према султану Бајазиду I.
1390 — 1392
ПРВА ОСМАНСКА ВЛАСТ
Највероватније око 1390. године Голубац је по први пут потпао под османску власт од стране Бајазита I . Већ наредне године, угарски краљ Жигмунд започео је нападе. Знатно надмоћнија угарска војска под командом чувеног темишварског бана Петра Перењија натерала је Османлије да накратко напусте Тврђаву гонећи их до моравске котлине. Угарски краљ Жигмунд је 1392. године у новом нападу на територију Браничева успео да пређе Дунав код Ковина и да продре све до Ждрела, потискујући јаку султанову војску и опседајући притом Голубац више пута.
1390
(По неким изворима 1391.) Османске трупе под вођством султана Бајазида I први пут су опселе и заузеле тврђаву.
Након што су га Османлије заузеле, краљ Жигмунд лично опседа Голубац у јесен 1390. године, али његова војска (у којој се истакао Петар Пероњи) није успела да поврати утврђење.
1390
Османска војска избија на Дунав и почиње да ,,тестира,, угарску граничну одбрану (систем граничних утврђења). Војска султана Бајазида I заузела је Голубац.
1402 — 1428
ВРЕМЕ СРПСКЕ ВЛСТИ
Због тешке ситуације у којој се нашла српска земља после Косовског боја, деспот Стефан Лазаревић (1389-1427), син и наследник кнеза Лазара, био је принуђен да прихвати вазални однос према Османлијама, ратујући за султана Бајазита. Након великог османског пораза код Ангоре 1402., у Отоманској империји отпочела је борба за престо. Измењене политичке прилике и заједнички интереси довели су до приближавања деспота Стефана и угарског краља Жигмунда. Деспот постаје истовремено и угарски вазал, а као знак добрих односа добија од Жигмунда на управу Мачву, Београд и Голубац. Констатин Филозоф, Деспотов биограф, пише да је Стефан по повратку из Цариграда 1410.г., где је учествовао у бици између Бајазитових синова, прешао у свој град Голубац, као и да је нешто касније, након изгубљене битке код Једрена, сам Деспотов савезник Муса пребегао у Голубац. По уговору склопљеном у Тати 1426. г., како Стефан није имао деце, његов наследник, Ђурађ Бранковић, био је дужан да врати угарском краљу добијене поседе, а у замену за признање Ђурађа као наследника.
1403
Краљ Жигмунд Луксембуршки опсадом је освојио Естергом.
1408
Деспот Стефан Лазаревић (Високи), наследник кнеза Лазара Хребељановића, који је погинуо у Косовском боју 1389., био је један од првих чланова витешког Реда змаја који је основао краљ Жигмунд. Краљ му је око 1403/1404. дао на управу Београд и Мачву у замену за војну подршку у борби против Османлија. Деспот Стефан добио је и Голубачку тврђаву на управу у неком тренутку пре 1410. године, у којој је боравио неко време по повратку из Цариграда.
1412
Краљ Жигмунд Луксембуршки дао је у залог 13 градова Спишке жупаније Пољској. Ови градови враћени су под мађарску јурисдикцију 1772. године, у време Прве поделе Пољске.
1426
1426. године закључен је Споразум у Тати између краља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића. По овом споразуму, како Стефан није имао потомство, договорено је да га након његове смрти наследи његов нећак, Ђурађ Бранковић. Стефанова имања на угарској територији такође би припала Ђурађу као угарском вазалу, али тврђаве Београд, Голубац и посед Мачве био је у обавези да врати Угарској.
Од свих тврђава наведених у споразуму, Голубац је представљао велики проблем јер је предат Османлијама.
1426
1426. године закључен је Споразум у Тати између краља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића. По овом споразуму, како Стефан није имао потомство, договорено је да га након његове смрти наследи његов нећак, Ђурађ Бранковић. Стефанова имања на угарској територији такође би припала Ђурађу као угарском вазалу, али тврђаве Београд, Голубац и посед Мачве био је у обавези да врати Угарској.
Од свих тврђава наведених у споразуму, Голубац је представљао велики проблем јер је његов српски заповедник (према угарским изворима и српској хроници -војвода Јеремија) тврдио да му деспот Стефан дугује 12 000 дуката, а да би предао тврђаву краљу Жигмунду само ако краљ исплати тражену суму. Изгледа да краљ није пристао на овакав договор јер је Голубац предат Османлијама (вероватно продат за тражену суму новца).
1428 — 1444
ПОКУШАЈИ УГАРА ДА ПОВРАТЕ ТВРЂАВУ
Жигмунд се није помирио са губитком стратешки важне Голубачке тврђаве и наставио је да је напада све до своје смрти. Писани извори помињу да је Голубац страдао 1432. г. приликом османских интервенција у Влашкој против војводе Влада Дракуле, заједно са великим бројем градова на Дунаву у којима је Жигмунд колонизовао тевтонске ритере. Жигмунд је 1437. г. поново кренуо у поход против Османлија намеравајући да заузме Голубац. Сакупио је велику војску под командом Јована Марцалија, једног од најбољих тада војсковођа, и код Пожежене прешао Дунав. Одавде је један део војске кренуо на Крушевац како би на Морави уништио османске лађе, а други део војске, под командом северинског бана ФранкаТаловца, кренуо је на Голубац. У овим борбама угарска војска опустошила је и попалила крушевачки и голубачки крај, али су до 1439. г. Османлије ипак успеле да заузму читаву Деспотовину.
1428
НАЈВЕЋА БИТКА ЗА ГОЛУБАЦ
Деспот Стефан Лазаревић је умро 1427. године. На основу уговора у Тати Жигмунд је одмах затражио своје територије назад, и већ октобра 1427. г., Ђурађ Бранковић је вратио Београд. Војвода Јеремија, заповедник града Голупца, тражио је да му се исплати 12 000 дуката за утврђење, јер је наводно толико дао деспоту Стефану као залог за позајмицу. О овоме је наводно подносио документ, али је Жигмунд оспоравао тачност документа и печата, због чега је војвода продао Голубачко утврђење Османлијама.
Схвативши да има опасног непријатеља на свом прагу, угарски краљ је исте године саградио утврђење Ласловар на супротној дунавској обали, одакле је априла 1428. г., са великом флотом и војском од 30 000 људи, опсео Голубачку тврђаву. Вест о доласку додатне османске војске пореметили су Жигмундов успешан почетак опсаде. Угарски краљ је склопио примирје, али су Османлије напале његове трупе током повлачења. У насталом метежу Жигмунд се једва спасао. Угарски брачни пар Розгоњи пребацио га је у Ласловар, док је пољски витез Завиша Црни штитио краљу одступницу, доживевши тешко страдање. Голубачка тврђава је након битке остала под Османлијама, који су је претворили у базу османске речне флотиле опремљене са сто лађа.
1428
Опсада Голупца април-мај 1428. У пролеће 1428., предвођена краљем Жигмундом, војска од приближно 15-20.000 војника, укључујући пољске, литванске и влашке помоћне одреде, кренула је да поврати тврђаву Голубац. Ово је била прва опсада угарске војске у којој је ватрено наоружање играло важну улогу. Крајем априла почели су да гађају тврђаву са копна и са бродова, али се крајем маја појавила помоћна османска војска предвођена султаном Муратом II. Увидевши безнадежност опсаде, краљ Жигмунд затражио је примирје. Као резултат преговора, тврђава је требало да остане под османском влашћу, а угарски краљ безбедно да пребаци своју војску на другу (леву) обалу Дунава. Међутим, Османлије су прекршиле споразум и напале позадину војске током повлачења. Према причи, угарског краља Жигмунда је спасла и бродом пребацила на другу обалу жена Стефана Розгоњиија (гроф и тамишки бан), Цецилија Сентђерђи Розгоњи (која се храбро борила при опсади тврђаве, пуцајући из топова на утврђење и османске трупе). Међутим, пољско-литвански помоћни одреди, који су бранили одступницу краљу, уништени су без преживелих. Њима је командовао Завиша Црни који је страдао заједно са својим саборцима.
1430-TE
Породица Розгоњи добила је град. 1437. су га још увек поседовали.
1439
Краљ Алберхт I Хабзбуршки умро је у оближњем селу Несмели. Удовица краљица Елизабета пребегла је у неосвојиви Комарно.
1439
Султан Мурат II је окупирао Србију, а деспот Ђурађ пребегао је у Угарску где се умешао у престолонаследничке борбе након смрти краља Албрехта. После помирења са краљем Владиславом I, Ђурађ је успео уз помоћ Угарске привремено да обнови српску државу1444.
1440
Будући краљ Ладислав V (Посмрче) рођен је овде 22. фебруара 1440. Краљица је тражила да јој присутна дама Илона Котанер донесе круну у Комарно (након што ју је краљица украла из вишеградског замка). Од исте године, краљевска свита остала је овде 4 месеца, чак су и посланства овде примана.
1440
Краљ Владислав III Јагелонац (краљ Пољске, Угарске и Хрватске) заузео је опсадом замак Естергом од надбискупа Естергома који се својски опирао опсади.
1440
Током владавине краља Казимира IV Јагелонца (1447-1492), саграђен је део замка (палате) ,,Велика дворана'', односно репрезентативни грађевински комплекс кнежевског седишта. Током овог периода, дошло је до угарско-османског рата, у ком је краљ Владислав I (Владислав III Јагелонац Пољски), борећи се против главне султанове војске, нестао на бојном пољу код Варне 1444. године.
1440
Син краља Владислава II Јагела и краљице Јадвиге Пољске (Анжујске), који је већ био крунисан као пољски краљ Владислав III Јагелонац, проглашен је и угарским краљем 1440. године под именом Владислав I. Погинуо је у борби против Османлија у бици код Варне 1444. године.
1444 — 1458
ГОЛУБАЦ ПОНОВО ПОСТАЈЕ СРПСКО УТВРЂЕЊЕ
После једног периода затишја, Голубац се поново јавља приликом преговора у Једрену између султана Мурата II са једне и пољско-угарског краља Владислава Јагеловића, Ђурђа Бранковића и војсковође Јанка Хуњадија са друге стране. Услови за склапање мира били су да се обнови Српска деспотовина, да се Деспоту врате синови из заробљеништва и да му се врате градови, између осталог и Голубац. Османлије су 1443. године претрпеле огроман пораз, па је султан попустио и пристао на услове уговора иако је највећи спор изазвало враћање Голупца. Сегединским миром 1444. Голубац и још двадесет градова дати су деспоту Ђурђу Бранковићу. Већ 1454. године Мехмед II тражи у писму да му се врати Смедерево и Голубац. Деспот у међувремену умире, а његов наследник, деспот Лазар Ђурђевић склапа примирје са Османлијама, те Голубац до 1458. г. остаје српско утврђење.
1444
Голубачка тврђава, која је служила као база османске дунавске флоте, била је под османском влашћу до 1444. године, када је враћена деспоту Ђурђу Бранковићу заједно са остатком државе.
1444
Краља Владислава III Јагелонца је на пољском престолу наследио млађи брат, велики војвода Литваније, Казимир IV Јагелонац (1444-1492). Оженио је Елизабету Хабзбуршку (Елизабета Ракузанка), ћерку угарског краља Алберхта I Хабзбуршког.
1448
Током друге Косовске битке, иако се водила на њеној територији, српска војска није учествовала јер се деспот Ђурађ придржавао споразума са султаном из 1444.године, што је изазвало сукоб између Јаноша Хуњадија и деспота. Угарска војска је изгубила у бици и чак је и сам Јанош Хуњади, који се у деспотовини понашао као да је на непријатељској територији, заробљен у Смедереву. Ђурађ га је ослободио тек након политичких преговора, који су подразумевали и враћање неких угарских поседа Бранковићима.
1451
Осветничка кампања Јаноша Хуњадија. Током ове акције заузео је већину утврђења Ђурађа Бранковића у Угарској. Исте године потписали су мировни уговор. Према условима уговора, Матија, син Јаноша Хуњадија, верио је Јелисавету Цељску, унуку Ђурђа Бранковића (заруке и сам брак нису дуго трајали због смрти Јелисавете 1455.)
1458 — 1481
ПОСЛЕДЊА АКЦИЈА
Голубачка тврђава је често служила као база за упад османске војске на угарску територију, што је доводило до честих пограничних сукоба. 1460. године у Голупцу је Али-бегу Михалоглу, субаши Голупца (први санџак бег Смедерева), предат Михаљ Силађи, ујак, регент и војсковођа угарског краља, који је касније депортован у Цариград и погубљен.
Угарску војску су предводили Павле Кињижи (тамишки жупан) и Владислав Розгоњи заједно са Змај Огњеним Вуком (деспот Вук Бранковић) и Јованом Јакшићем (српски великаш, прославио се Голупцем). Након победе над османском флотилом и смедеревским санџакбегом Скендером, угарско-српска војска прешла је Дунав. Један одред под командом Јована Јакшића, наишао је на голубачког заповедника града са 1000 коњаника и гонећи га до Голупца, упао је у град и посекао га пред самом градском капијом.
1458
ПАД ГОЛУПЦА
Коначан пад Голупца под османску власт Мехмеда II догодио се у августу 1458. године, годину дана пре пада Смедерева и Деспотовине. Како Дурсун бег, турски историчар с краја 15. века и почека 16. века пише, Коџа Махмуд паша Анђеловић, велики везир османског царства, је поред мера потребних за опсаду града, спремио и лукави план. Он је успео да поткупи голубачку посаду богатим полклонима и обећањима о додели тимара (поседа) ако предају тврђаву. Непоткупљен је остао само заповедник града. После одслужене празничне службе, османска војска је за једну ноћ прешла пут који се прелази за два дана и стигла под зидине Голупца у зору. Сва градска посада се предала сем кастелана који се затворио у кулу. Како је био под опсадом, кастелан је спуштао кофу да би захватио воду за пиће из Дунава, али су бродови који су били у заседи испод градских стена сваки пут прекидали ланац. На крају, изморен жеђу, заповедник града је морао да се преда.
1458
Османлије су заузеле највећи део Србије. У августу се Голубачка тврђава предала Махмуд паши Ангеловићу. Војска краља Матијаша I је опседала тврђаву, али је због партијских свађа и унутрашњих борби у Угарској био приморан да прекине опсаду, па је тврђава остављена под османском контролом
1465
Према предању, краљ Матија I посетио је први пут Комарно током похода против Хусита 1465. године. Како му се веома свидео замак, дао је касније овде саградио ренесансну палату.
1481
Током похода Пала Кинижија на Србију, један од његових капетана Јован Јакшић (српски племић из Угарске) ухватио је и посекао османског заповедника Голупца, али је тврђава остала у поседу Османлија.
1490
Након смрти краља Матије I (Корвина) краљица Беатриса се повукла у Естергом (где је заправо прогнана). Њено место за живот и резиденција је била једна од кула замка, Бела кула. Пошто је имала нетрпељивост према надбискупу Тамашу Бакочу због злоупотреба приликом крунисања, надбискуп се преселио у стару палату великог везира Гезе на северној страни брда. То је омогућило краљици Беатрис да модернизује јужну палату у ренесансном стилу.
1490
Поворка бродова, која је носила тело преминулог краља Матије I од Беча до Будима, прво се зауставила у Комарну.
1490
Ове године је најстарији син Јадвиге Пољске и Владислава II Јагела крунисан као угарски краљ Владислав II (1490-1516) (Владислав II Јагелонац Млађи).
1503 — 1817
16-19. ВЕК
Судбина града коначно је одређена угарско-турским уговором о миру 1503. и 1519. године, по којем је Голубац остао и даље под османском влашћу. Границе турске империје се потом померају на север, а Голубачка тврђава као погранични град губи на значају. До 1683. године био је у османском поседу, а потом га заузима аустријски цар Леополд I до 1690. г., када га уступа Угарима. Пожаревачким миром 1718. г. поново је додељен Османлијама и под њиховом управом остаје до Првог српског устанка, када постаје српски град.
1510
Угарски краљ Владислав II (познат и као Владислав II Јагелонац) сазвао је сабор у Тати, али је због куге скуп премештен у Комарно 14. августа. Састанак је настављен на великом дунавском острву (познатом као Елизабетино острво) до краја месеца. Према изворима, на освом скупу учествовали су не само угарски делегати, већ и неколико страних изасланика.
1520
Палата је поново знатно проширена источним крилом, аркадном палатом и другим зградама.
1521
Током славног похода султана Сулејмана I, након освајања Шапца и Београда, угарски погранични систем утврђења, који је био изграђен на српској страни, је пао. Рат се даље наставио на територији Угарске.
1526
Гашпар Раскаи, војни заповедник Јована Запоље, освојио је замак.
1526
Надбискуп Естергома, Ладислав Салкаи, погинуо је у Мохачкој бици. Османлије се нису зауставиле на бојном пољу, већ су ушле у земљу. Заузеле су небрањени будимски замак и опколиле Естергом. Иако је командант замка Андрија Орбанци побегао, удружене снаге војника и сељака из околине, предвођене поручником краљевске пешадије Матијом Нађом, успеле су да одбране замак.
1527
Краљ Фердинанд I је 9. августа освојио замак и појачао његову одбрану страним плаћеницима. Истовремено, српски шајкаши (граничари) насељавали су се дуж дунавске обале, постављајући темеље будућој шајкашкој станици Комарна.
1529
На вест да је османска војска кренула на Беч, посада замка је побегла и препустила га Османлијама без борбе (према легенди, у замку је пронађен само градски судија, који је био утамничен). Међутим, Османлије нису заузеле тврђаву, већ су наставиле ка Бечу, па је у јесен, после неуспеле османске опсаде Беча, хабзбуршка војска успела да без борбе поврати замак.
1529
Током похода на Беч, у септембру, отоманска војска опседала је и замак Естергом. Естергомски надбискуп се предао османском султану.
1530
Надбискупија и капитол преселили су се у Трнаву и Братиславу, тако да Естергом престаје да буде седиште надбискупа на два века. Исте године краљ Фердинанд I поново је заузео замак и град.
1539
Краљ Јован (Јанош) I Запоља оженио је пољску принцезу Изабелу Јагелонску. Имали су једно дете, Јована Жигмунда (касније краљ Јован II). Након ране смрти краља Јована I (1540), краљица Изабела је, у име свог сина, владала војводством Трансилванијом (уз подршку османског султана), до своје смрти 1559. године.
1541
Пад Будима и османска окупација центра државе, покренуле су нови талас миграција српског живља, које постаје већинска популација, нарочито у регионима Срема и Бачке и измеђуТисе и Мориша.
1543
Велики део становништва Естергома који је бежао од Османлија, примљен је у Комарно, чиме је значајно увећана популација града.
1543
Османске трупе успешно су опседале замак Естергом. Тврђава је претрпела мања оштећења: свод последњег спрата стамбене куле је урушен, а светилиште катедрале је уништено. Упркос томе, већи део замка остао је погодан за становање, па је 1560. године Велика сала палате постала репрезентативна сала за пријеме у естергомском заливу.
1544
На месту средњовековног замка почела је изградња тврђаве, тзв. Старог замка, чиме ова година означава и почетак уништавања средњовековног замка (и града). Изградња нове тврђаве, данас познате као Стари замак, почела је истовремено са рушењем замка, који би могао да датира још од времена формирања жупаније.
1570
На Ускрс (26. марта исте године), у Сандомјержу се састало Веће Редова, где су се племство провинција и вође различитих вероисповести (евангелисти, реформисти и хуситско чешка браћа) сложили да се уједине ради остваривања верских слобода у Пољској. Декрети који су овде усвојени, постали су услов за избор краљева три године касније. Овај догађај познат је у пољској историји као "Сандомјершки споразум".
Локација и богатство Сандомјержа одиграли су значајну улогу у његовом избору као града за место одржавања овог изузетно важног састанка. Услови за место одржавања били су да има добро брањено средиште града, да има довољно имућних грађанских кућа за смештај делегација и да има место у коме би се могло заседати и већати. На основу ових захтева је изабран Сандомјерж.
1573
Стефан Батори, трансилванијски војвода, изабран је за краља Пољске, под условом да ожени десет година старију Ану Јагелонску, која је била члан пољске краљевске породице. Како се након крунисања за пољског краља није одрекао трансилванијског престола, на тај начин је ефикасно спровео личну пољско-трансилванијску унију.
1594
Након заузимања Ђера, велики везир Синан је кренуо да опседа Комарно, али су браниоци, пре него што је стигла османска војска, спалили читав град, док је становништво пребегло у Трнаву. Војна посада, предвођена заповедником замка Еразмом Брауном, издржала је нападе и после месец дана херојске борбе натерала је османску војску на повлачење.
1594
Прва опсада замка коју је извршила хришћанска војска је овога пута била неуспешна. Током дуге опсаде палата и катедрала су тешко оштећени. У нападу на Водени град 19. маја, који је исто био неуспешан, Балинт Балаши је тешко рањен и умро је у угарском војном логору 30. маја.
1595
Друга хришћанска војска, коју су предводили Миклош Палфи и Карл Мансфелд, опседала је Естергом. Овог пута су били успешни и замак је пао у руке хришћана. То их је с друге стране скупо коштало, јер је већи део катедрале био уништен, а сви делови краљевске палате, који су се уздизали изнад нивоа земље, били су срушени. Страдала је и западна страна Велике сале. Након опсаде започели су модернизацију бедема замка изградњом липотског бастиона и побољшањем барбикана.
1598
Становници су се вратили и почели да граде нови град.
1604
Град је поново изгорео током сукоба између команданта замка Моларта, који је био лојалан Хабзбурговцима, и грађана који су подржавали Стефана Бочкаја.
1604
Прилично немоћан и стога неуспешан османски покушај опсаде. Освајачи нису стигли ни до паљења дворских зидинајер се битка против тврђаве све време водила на брду Св. Тома.
1605
Уово време Османлије су успешно опседале Естергом, па је дошао под управу будимског паше.
1620
Поновни сукоби. Заповедник замка Јоханес Дитрих Рајфенберг, који је био лојалан Хабзбурговцима, супротставио се грађанима који су били на страни Габора Бетлена, и као резултат тога град је поново спаљен.
1655
Шведска војска је заузела град (током тзв. Северног рата између 1655. и 1660. године, који се званично водио око пољско-шведског наслеђа престола).
1656
Пољаци, предвођени Стефаном Чарњецким, користећи герилску ратну тактику, победили су шведске трупе и поново заузели град Сандомјерж. Шведске трупе које су се том приликом повлачиле, опустошиле су и спалиле град, уништивши већину његових објеката. Уништен је и већи део замка (палате). Само је западно крило остало неоштећено.
1657
Трансилванијски кнез, Ђерђ II Ракоци придружио се тзв. „Северном рату“. Не обазирући се на приговор Високе порте, напао је Пољску и између осталих заузео Сандомјерж. Већина објеката који су остали неоштећени након разарања претходне године (1656), сада су страдали у пожару. Град је потом захватила и куга која је покосила велики део становништва. Преостало становништво трајно је осиромашено, па је обнова града знатно одложена.
1663-1673
Средњовековни град, укључујући 61 кућу, градску већницу и евангеличку цркву, је срушен. На местима поменутих објеката започета је градња комплекса Новог дворца.
1680-иx
Пољска активно учествује у ослобађању Угарске од Османлија. У оквиру ове акције Пољска је, с једне стране, отворила нови фронт против Османлија, а са друге, одиграла пресудну улогу у ослобађању Беча и поновној окупацији Естергома.
1682
Новоизграђени град био је окружен бедемима због борбе коју је водио Имрих Токоли.
1683
На вест о османском походу на Беч, грађани су побегли и поново запалили град, али до опсаде града није дошло.
1683
После успешне битке код Беча и битке код Тата, хришћанска војска, са више самопоуздања, опсела је дворац Естергом и заузела га после само 9 дана опсаде.
1683
Јака пољска војска предвођена пољским краљем Јаном III Собјеским (1674-1696) стигла је у карпатски басен и одиграла значајну улогу у рату 1683. Прво је помогао царским трупама да ослободе Беч, а затим је одиграо одлучујућу улогу у бици код Штурова, победивши главну војску Османлија. Због својих политичких и личних сукоба са царским командантима, није учествовао директно у опсади Естергома, већ се прилично огорчено вратио кући.
1685
Док је хришћанска војска била заузета опсадом замка Нове Замки, сердар Сејтан Ибрахим намерио је да ослободи османску тврђаву Нове Замки нападом на замак Естергом, који је био у рукама хришћана и тиме удаљи главне војне снаге од опсаде Нове Замки. Стога је почетком августа почео да опседа Естергом, али је доживео страшан пораз у бици код Тата 16. августа. Тако, није успео да заузме Естергом, а и Нове Замки је пао у хришћанске руке.
1688
Након заузимања Београда, османска посада предала је и тврђаву Голубац без борбе хришћанским трупама. По наређењу новоименованог аустријског команданта, фелдмаршала (маркгрофа) Баденског, српски коњаници (називани још „хајдуцима” или „српским хусарима”) били су распоређени као посада у Београду и у другим местима на Дунаву.
1690-TE
1690-их година након ослободилачких ратова против Османлија, почела су велика насељавања нових напуштених подручја. Српско становништво које је било одано и које је подржавало поражене и повучене царске трупе, побегло је у земље Угарског краљевства. По проценама савременика, преселило се између 40.000 и 50.000 Срба.
1701
Успостављена је гранична одбрамбена територија-Војна крајина, уз реке Саву, Дунав, Тису и Мориш, где су се досељавани и српски војници (крајишници) са породицама.
1703-1707
Током Ракоцијевог рата за независност, заведени обећањима Монархије да ће се њихов положај у Војној крајини побољшати, уз истовремену значајну нетрпељивост ситног и средњег угарског племства, Срби су стали на страну Аустријанаца, за шта им се немилосрдно осветио Ференц II Ракоци. Уследио је српско-мађарски сукоб, који је нанео знатну штету обема странама, посебно цивилном становништву.
1703
Током Ракоцијевог рата за независност, становници града подржавали су страну Куруца, али је заповедник замка био одан хабзбуршком цару, покушавајући то да спречи. Међутим, могао је само да спречи опсаду града од стране куручке војске у замену за знатне поклоне.
1706
Током Ракоцијевог рата за независност, војска Куруца, која је имала веома слабу артиљерију, заузела је замак 15/16. септембра, након прилично неизвесне опсаде која је трајала скоро два месеца. Царске трупе су га поново заузеле за само 13 дана јуриша, у октобру или новембру исте године. Након овог догађаја, замак је изгубио војни значај и убрзо је испражњен. Његове зграде су предате цркви. После неколико рушења и реконструкција, оно што је остало представља најраније споменике који подсећају на славни период раносредњовековне историје Угарске када је Естергом био седиште угарских краљева.
1718
Миром у Пожаревцу, Тврђава је поново дошла под контролу хришћанске (аустријске) војске.
1739
Османске трупе поново су заузеле Тврђаву. До тада је већ изгубила војни значај, оставши само симболично важна. Због тога османске трупе нису мариле за то да је утврде и допустиле су да коначно пропадне. Уствари, ово је време када Тврђава полако пропада и постаје рушевина.
1757
Оно што је до ове године завршено, поново је уништено. Град је срушен у великом пожару и већина зграда је изгорела.
1763
Град је погодио један од најразорнијих земљотреса у Мађарској. Епицентар је био негде у близини града. Уништено је на десетине цивилних и црквених објеката, а објекти замка су претрпели значајна оштећења. Ово је само учврстило одлуку Министарства финансија да укине војни значај Комарна и да војне зграде прода грађанима ради рушења.
1772
Поделом Пољске Сандомјерж је постао погранични град. Као последица тога, град је изгубио значајан део тржишта и трговачке агломерације, и почео је да пропада. Ранији радови на реконструкцији нису могли бити настављени, нити се могло развити нешто ново. Практично, град се вратио на ниво малог насеља.
1783
Још један разорни земљотрес у Комарну.
1795
У трећој подели Пољске, Аустрија је стекла контролу над Сандомјержом и његовом околином, званом Западна Галиција.
1809-1847
Препознајући значај града и околине (ово је била једина одбрањива саобраћајна деоница на Дунаву између Беча и Будима са великим утврђењем), Ратно веће Беча донело је одлуку о преутврди тог подручја. Намеравали су да ојачају ову област у сладу са временом. У оквиру овог плана, први корак је био да се градски округ утврди на модеран начин. Планирано је да се одбрана појача изградњом Вах-линије уз реку Вах и Дунав, и Надор-линије на отвореном пољу из правца Житног острва и да се обезбеди прелазак преко реке барбиканима и утврђењима са обе стране Дунава. Узета је у обзир и претња од шајки, које су могле да нападну са реке, па је острво Елизабета требало да буде обезбеђено и тврђавом.
1809
Због Наполеонових ратова започети су радови на систему утврђења. Раније одобрени радови грађана су обустављени, а већ подигнути цивилни део града, ограђен је привременим бедемима. Истовремено, град Ревкомаром (данас Комаром у Мађарској) је исто био окружен системом утврђења, и поред тога, подигнуто је упориште које се састојало од неколико затворених бедема на Пешчаном брду (данас област тврђаве Моноштор).
1809
После пораза Аустрије (у граду су се, такође, водиле борбе), постао је погранични град Великог варшавског војводства.
1815
После Бечког конгреса, потпао је под власт Русије као део Краљевске Пољске, али је до тада број становника опао на 2.640.
1828
Папа Пије VII је подигао град на статус бискупског седишта, чиме је повећао његов привредни и трговински значај, што је поново покренуло развој града.
1830
Кнежевина Србија добила је аутономију после српске револуције (1804-1815) и ту аутономију је формално потврдила Порта 1830 (Хатишериф из 1830.). Османски гарнизони остали су само у 6 тврђава (Шабац, Београд, Смедерево, Фетислам/Кладово, Ужице, Соко Град) до 1867. године, када су се потпуно повукли из Кнежевине Србије. Србија је водила два рата са Османлијама 1876-1878., чији је резултат била независност Србије, призната на Берлинском конгресу. Голубац је заправо био слободан од 1830. године.
1848-1849
Због заоштравања етничких сукоба, на југу земље почео је рат, који је трајао до краја пролећа 1849, када је територију, са изузетком Тителског брега (висораван Тител) и двораца Арад и Темишвар, контролисала мађарска војска. Она је, међутим, већ током јула месеца исте године била принуђена да се повуче из Бачке и убрзо је капитулирала пред руским и аустријским трупама.
1848
Велики одбрамбени планови још нису били завршени када је у марту почео мађарски рат за независност. Прве четири утврде Надор линије су завршене (пета је била у изградњи), и извршена је обнова Старог замка. На месту где су требали да стоје барбикани, до тада је био завршен само систем бедема (касније је на десној, мађарској, страни Дунава, подигнута Звездана тврђава, док на левој, словачкој страни, бедеме никада није заменило сталноу тврђење). За време мађарског рата за независност, Комарно је постаоло најопремљенији и најбоље брањени мађарски фортификациони систем, који је последњи положио оружје пред надмоћним царско-руским снагама, под условима који су штитили живот и имовину сваког војника и цивила у граду.
1878
По окончању руско-турског рата, уз руску помоћ, била је постигнута независност већег дела Србије. Османске трупе су се повукле из земље и Голубац је званично постао слободан. До тада је град изгубио војни значај, оставши као славна успомена на прошлост.
998
Један део раскомаданог тела војводе Копанија, који се побунио против централне власти, био је прикован на капији замка Естергом. Ово такође доказује и да је Естергом био једно од најзначајнијих краљевских центара.
OKO 1040
Како је краљ Ладислав I Свети рођен у Пољској, а по неким изворима и матерњи језик му је био пољски, постао је свети заштитник пољског народа у Угарској.
OKO 1128
Kраљ Бела II оженио је Јелену, ћерку Уроша I Вукановића, великог жупана Рашке. Брак је био резултат српско-угарског савеза против Византије. Имали су неколико деце. Јелена је као венчани поклон добила острво Чепел. Она је уствари и владала земљом уместо краља Беле II који је био ослепљен.
OKO 973
Велики везир Геза успоставио је нови центар моћи у Естергому. Саградио је своју резиденцију на узвишењу, и вероватно је он саградио и први прстен одбрамбеног зида око платоа на ком је замак.
OKO 975
Вајк, крштено име Стефан, рођен је овде. Био је први краљ Угарске.
THE DEVELOPMENT OF THE FORTRESS IN KOMÁRNO FROM THE ANCIENT TIMES UNTIL THE MODERN TIMES
Because of the trading and military importance of river crossings, they have played a strategically significant role for thousands of years. Komárno’s earlier settlements controlled the waterways of the Danube, Váh and Nitra rivers. Not only did they control the rivers, but also the roads that went through the Nitra River valley. This placed the occupants of this junction in a key position.
Owning this important international trade intersection (being no other crossing nearby) meant one had power over the region. It is likely, though not proved, that the Romans, who usually secured all the river crossings and confluences, built the first fortress within the Limes Romanus in the location of the present Old Fortress. The area of the present town situated on the right bank of the river Danube belonged to the region of Brigetio (Szőny), which was situated slightly to the east.
After the defeat of the German Quadi people, the Roman Emperor Marcus Aurelius also ordered fortresses built on the left side of the river in 171. One of these fortresses can be found 4 km from Komárno, in the region of Iža (Celemantia – Leányvár). The encampment, which was surrounded by earthen ramparts, was built under the reign of Domitianus. These ramparts were later strengthened with stone walls by the soldiers of the first Roman legion. Some centuries later the stone walls of the encampment were demolished, and a significant part of the material was used for the building of the so called “Old Fortress” in Komárno. It has not been proved yet whether a similar Roman fortress existed in the territory of the present Old Fortress.
Anonymus (1173-1196) was the first who reported the location of the fortress in Komárno, the inhabited parts of the area and the possibilities of natural defence. In his book, Gesta Hungarorum, Anonymus says the following about the foundation of the town: ”But Ketel received not only this part but a lot more, as after invading Pannonia Arpad gave him a large area where the Váh flows into the river Danube in exchange for his loyalty. Here, later the son of Ketel, Alaptolma, built a castle, which he called Komárno. He sent two-thirds of the people he brought with him and two thirds of the people he won from the leader to serve in the stronghold of Komárno. After many years Ketel and his son Tolma were both buried in this place.” Komárno was a royal town, near the western border of the country; therefore, it was natural that it had been constantly strengthened and developed throughout the centuries. The Tartar invasion - during which the major part of the country was devastated – proved the necessity of these strengthenings.
After the Tartars left the country, King Béla IV strongly supported the developments of towns. He gave significant privileges to 25 settlements, including Komarno, which received town rights in 1265. King Béla IV sold the castle and its estates to Earl Henel. The sons of Henel, however, could not settle their debts, so the king confiscated the castle and in 1265 presented a bailiff called Walter with Komárno and the surrounding settlements. Walter built walls around the castle and the area of the present Old Fortress. However, because we do not have any documents about it, we suppose that these walls were built from stone. Thus we can define the date of the first stone fortress or castle somewhere in the years of 1265-68.
Anonymus (1173-1196) was the first who reported the location of the fortress in Komárno, the inhabited parts of the area and the possibilities of natural defence. In his book, Gesta Hungarorum, Anonymus says the following about the foundation of the town: ”But Ketel received not only this part but a lot more, as after invading Pannonia Arpad gave him a large area where the Váh flows into the river Danube in exchange for his loyalty. Here, later the son of Ketel, Alaptolma, built a castle, which he called Komárno. He sent two-thirds of the people he brought with him and two thirds of the people he won from the leader to serve in the stronghold of Komárno. After many years Ketel and his son Tolma were both buried in this place.”
Komárno was a royal town, near the western border of the country; therefore, it was natural that it had been constantly strengthened and developed throughout the centuries. The Tartar invasion - during which the major part of the country was devastated – proved the necessity of these strengthenings. After the Tartars left the country, King Béla IV strongly supported the developments of towns. He gave significant privileges to 25 settlements, including Komarno, which received town rights in 1265. King Béla IV sold the castle and its estates to Earl Henel.
The sons of Henel, however, could not settle their debts, so the king confiscated the castle and in 1265 presented a bailiff called Walter with Komárno and the surrounding settlements. Walter built walls around the castle and the area of the present Old Fortress. However, because we do not have any documents about it, we suppose that these walls were built from stone. Thus we can define the date of the first stone fortress or castle somewhere in the years of 1265-68.
Unfortunately, our knowledge about the castle in Komárno is very insufficient from the 13th century until the reign of King Matthias (1458-1490). In 1317 Matthias Csák (Čák) defended the castle against Charles Robert. The castle was so badly damaged during the siege that it had to be rebuilt. Master Donch, the Lord Lieutenant of Zvolen County supported the building operations financially so much that in 1333 he received the castle in Komárno from the king in exchange for other castles.
King Matthias frequently stayed in the castle with the greatest of pleasure. He had it rebuilt by Italian masters. In his other work he praises the beauty and greatness of the royal castles in Buda, Komárno and Visegrád. Bonfini also writes about the castles built by the greatest Italian masters: “a bit further, in the corner of the island, the castle of Komárno can be seen built on a vast area. In its spacious courts, huge palaces arise built at great expense with timber framework ceilings. Here, the pleasure boat called Bucentaurus, wich is furnished like a palace with a dining room, bedrooms and separate lounges for men and women are stationed.”
There are no engravings or drawings from this era, however based on the available data it can be stated that by the end of the 15th century the castle in Komárno with its magnificent palaces became a building complex which satisfied royal needs. Since the siege in 1317, the castle had not been the scene or target of military attack, so the reconstruction and development of military objects became a secondary task. It is understandable that the contemporary architects were first interested in artistic aspects. The Turkish invasion, which lasted for a century and a half, changed the character of the castle and its further development. The royal castle, which was maintained for entertaining the royal court and served as the centre of state offices, again became the most important element of the defensive system of the country and the scene of important battles and sieges.
THE DEVELOPMENT OF THE FORTRESS IN KOMÁRNO FROM THE ANCIENT TIMES UNTIL THE MODERN TIMES
Because of the trading and military importance of river crossings, they have played a strategically significant role for thousands of years. Komárno’s earlier settlements controlled the waterways of the Danube, Váh and Nitra rivers. Not only did they control the rivers, but also the roads that went through the Nitra River valley. This placed the occupants of this junction in a key position.
Owning this important international trade intersection (being no other crossing nearby) meant one had power over the region. It is likely, though not proved, that the Romans, who usually secured all the river crossings and confluences, built the first fortress within the Limes Romanus in the location of the present Old Fortress. The area of the present town situated on the right bank of the river Danube belonged to the region of Brigetio (Szőny), which was situated slightly to the east.
After the defeat of the German Quadi people, the Roman Emperor Marcus Aurelius also ordered fortresses built on the left side of the river in 171. One of these fortresses can be found 4 km from Komárno, in the region of Iža (Celemantia – Leányvár). The encampment, which was surrounded by earthen ramparts, was built under the reign of Domitianus. These ramparts were later strengthened with stone walls by the soldiers of the first Roman legion. Some centuries later the stone walls of the encampment were demolished, and a significant part of the material was used for the building of the so called “Old Fortress” in Komárno. It has not been proved yet whether a similar Roman fortress existed in the territory of the present Old Fortress.
Anonymus (1173-1196) was the first who reported the location of the fortress in Komárno, the inhabited parts of the area and the possibilities of natural defence. In his book, Gesta Hungarorum, Anonymus says the following about the foundation of the town: ”But Ketel received not only this part but a lot more, as after invading Pannonia Arpad gave him a large area where the Váh flows into the river Danube in exchange for his loyalty. Here, later the son of Ketel, Alaptolma, built a castle, which he called Komárno. He sent two-thirds of the people he brought with him and two thirds of the people he won from the leader to serve in the stronghold of Komárno. After many years Ketel and his son Tolma were both buried in this place.” Komárno was a royal town, near the western border of the country; therefore, it was natural that it had been constantly strengthened and developed throughout the centuries. The Tartar invasion - during which the major part of the country was devastated – proved the necessity of these strengthenings.
After the Tartars left the country, King Béla IV strongly supported the developments of towns. He gave significant privileges to 25 settlements, including Komarno, which received town rights in 1265. King Béla IV sold the castle and its estates to Earl Henel. The sons of Henel, however, could not settle their debts, so the king confiscated the castle and in 1265 presented a bailiff called Walter with Komárno and the surrounding settlements. Walter built walls around the castle and the area of the present Old Fortress. However, because we do not have any documents about it, we suppose that these walls were built from stone. Thus we can define the date of the first stone fortress or castle somewhere in the years of 1265-68.
Anonymus (1173-1196) was the first who reported the location of the fortress in Komárno, the inhabited parts of the area and the possibilities of natural defence. In his book, Gesta Hungarorum, Anonymus says the following about the foundation of the town: ”But Ketel received not only this part but a lot more, as after invading Pannonia Arpad gave him a large area where the Váh flows into the river Danube in exchange for his loyalty. Here, later the son of Ketel, Alaptolma, built a castle, which he called Komárno. He sent two-thirds of the people he brought with him and two thirds of the people he won from the leader to serve in the stronghold of Komárno. After many years Ketel and his son Tolma were both buried in this place.”
Komárno was a royal town, near the western border of the country; therefore, it was natural that it had been constantly strengthened and developed throughout the centuries. The Tartar invasion - during which the major part of the country was devastated – proved the necessity of these strengthenings. After the Tartars left the country, King Béla IV strongly supported the developments of towns. He gave significant privileges to 25 settlements, including Komarno, which received town rights in 1265. King Béla IV sold the castle and its estates to Earl Henel.
The sons of Henel, however, could not settle their debts, so the king confiscated the castle and in 1265 presented a bailiff called Walter with Komárno and the surrounding settlements. Walter built walls around the castle and the area of the present Old Fortress. However, because we do not have any documents about it, we suppose that these walls were built from stone. Thus we can define the date of the first stone fortress or castle somewhere in the years of 1265-68.
Unfortunately, our knowledge about the castle in Komárno is very insufficient from the 13th century until the reign of King Matthias (1458-1490). In 1317 Matthias Csák (Čák) defended the castle against Charles Robert. The castle was so badly damaged during the siege that it had to be rebuilt. Master Donch, the Lord Lieutenant of Zvolen County supported the building operations financially so much that in 1333 he received the castle in Komárno from the king in exchange for other castles.
King Matthias frequently stayed in the castle with the greatest of pleasure. He had it rebuilt by Italian masters. In his other work he praises the beauty and greatness of the royal castles in Buda, Komárno and Visegrád. Bonfini also writes about the castles built by the greatest Italian masters: “a bit further, in the corner of the island, the castle of Komárno can be seen built on a vast area. In its spacious courts, huge palaces arise built at great expense with timber framework ceilings. Here, the pleasure boat called Bucentaurus, wich is furnished like a palace with a dining room, bedrooms and separate lounges for men and women are stationed.”
There are no engravings or drawings from this era, however based on the available data it can be stated that by the end of the 15th century the castle in Komárno with its magnificent palaces became a building complex which satisfied royal needs. Since the siege in 1317, the castle had not been the scene or target of military attack, so the reconstruction and development of military objects became a secondary task. It is understandable that the contemporary architects were first interested in artistic aspects. The Turkish invasion, which lasted for a century and a half, changed the character of the castle and its further development. The royal castle, which was maintained for entertaining the royal court and served as the centre of state offices, again became the most important element of the defensive system of the country and the scene of important battles and sieges.
ЂЕРЂ II РAКОЦИ
(1648-1660), трансилванијски војвода. Као део наизглед непромишљеног политичког маневра, принц се укључио у „северне ратове“, политичку борбу за моћ која је снажно утицала на политичке односе Европе у 17. веку. Игноришући протесте Османске порте, кренуо је у напад на Пољску и заузео, између осталог, Сандомјерж. Након локалних победа, пошто су га напустили његови шведски савезници, а Трансилванију опустошиле пољске и влашке трупе, он је напустио своју војску и вратио се у Трансилванију. Његови војници су били заробљени и у ратном заробљеништву, а он сам се уплео у грађански рат у Трансилванији. Умро је од рана на глави задобијених у једној од битака грађанског рата, бици код Флорештија.
ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ
Српски владар Ђурађ Бранковић (1377? - 24. децембар 1456) био је српски кнез од 1427. и деспот од 1429. до смрти. Према уговору из Тате (1426) и суочен са најездом Османлија, Ђурађ је признао суверену власт краља Жигмунда и предао му Београд 1427. У замену за бројне поседе које је стекао у Угарској, деспот је имао дужност да се бори са око 8.000 српских лаких коњаника током угарских похода против Османлија. Међутим, Ђурађ је био принуђен да истовремено буде вазал и султану и угарском краљу. Султан Мурат II је 1439. године окупирао Србију, те јеЂурађ пребегао у Угарску где се, пак, умешао у борбу за трон која се повела после смрти краља Алберта. Након помирења са краљем Владиславом I, Ђурађ је 1444. године уз помоћ Угара привремено успео да обнови своју државу.
Иако је деспот наставио политику двоструког вазалства, био је приморан да првенствено води рачуна о интересима Османлија. То је (и спорови око његових угарских поседа) довело деспота у сукоб са Хуњади Јаношем (познат и као Јанко, Јован Хуњади или као Сибињанин Јанко). Године 1448. војска деспота Ђурађа није учествовала у Другој Косовској бици коју је угарска војска изгубила. После битке и сам Хуњади био је заробљен у Смедереву. Као резултат наредних политичких преговора, који су укључивали враћање неких угарских поседа породици Бранковић, Хуњади је ослобођен, а његов син Матија верен је за унуку деспота Ђурђа, Јелисавету Цељску.
Али сукоб се наставио, па су Јанош Хуњади и Михаило Силађи, између 1451. и 1455., покренули неколико похода против деспота Ђурђа, напали његове чиновнике и заузели му поседе у Угарској. После више препада, међусобних издаја и заседа, крајем 1455. године просилађијева аристократија направила је заседу Бранковићу, ранили га и ухапсили. Стари деспот је ослобођен откупнином, а део његових поседа дат је Хуњадију, али су ова два стара ривала сарађивала током османске опсаде Београда 1456. Међутим, обојица свој живот завршавају пре краја исте године.
Ђердапски мед
Историја ђердапског меда и пчеларења на овим просторима мери се колико и историја људске цивилизације, а први остаци сежу из доба Римљана и цара Трајана. Иако су се кроз историју на овом простору народи смењивали и мешали, увек је постојала традиција пчеларства у прелепом парку природе Ђердапске клисуре.
Ђердапски мед је цветни мед који се добија од цветова багрема, липе лековитих биљака и воћа. Овај мед се врца два пута годишње када је поклопљено најмање 2/3 површине меда у медном оквиру у условима стационираног пчеларења. Велики диверзитет биљног света, неких угрожених и ретких врста у подручју Националног парка Ђердап, чини квалитетну медну пашу којом доминирају багрем као најзначајнија шумска култура за медносну пчелу, затим липа, багренац и зељасте липе високих ливада.
Боја ђердапског меда варира од врло светло-жуте преко боје ћилибара са наранџастим тоном, све до тамно-ћилибарне боје. Ђердапски мед је врло прозрачан, а мирис му је слабог интензитета са израженим биљним и воћним ароматичним тоновима. Арома меда је врло пријатна, а укус изразит и угодан.
Производи се искључиво на подручју Ђердапске области која укључује и подручје Националног парка Ђердап. Голубачки пчелари окупљени у пчеларском друштву „Голубачки град“, заслужни што и данас имамо привилегију да уживамо у овом нектару парка природе који у себи носи предање наших почетака.
ЈАДВИГА ПОЉСКА
Света Јадвига, Јадвига Анжујска (позната и као Јадвига Пољска, 1374-1399), била је најмлађа ћерка угарског краља Лајоша I Анжујског и краљице Јелисавете Котроманић. Постала је краљица Пољске три године након смрти свог оца 1382., и владала је до своје смрти 1399.
Јадвига је била верена за принца Вилијама Хабзбуршког од Аустрије када је имала само 4 године. Међутим, овом браку се противило пољско племство, па је Владислав Јагело 1385. године, као 'легитиман' претендент на пољски престо, 'објавио' своју понуду за брак. Како је Јадвига у време крунисања још била малолетна, пољски намесници су обавезали своју младу краљицу да га узме за мужа. Он је био велики војвода Литваније и касније краљ Пољске (1386). Након што је папа прогласио претходни Јадвигин брак (веридбу) неважећим, није више било препрека за нови брак.
Једино дете које је је родила са Владиславом била је Елизабета. Јадвига је умрла од постпорођајне грознице неколико дана након рођења детета (њеном смрћу, кућа Арпад по женској линији, такође, изумире). Јадвига је водила веома религиозан живот: основала је факултет за литванске богослове у Прагу, универзитет у Кракову и болницу у граду Бјечу.
Њен мото: „И да смо им вратили добра, ко ће им вратити сузе?“. Била је заговорник преласка Литванаца у хришћанство. Канонизовао ју је свети Јован Павле II 1997. године, и од тада се поштује као Света Јадвига, и празнује се 18. јула.
ЈАДВИГА – КРАЉИЦА ПОЉСКЕ И УГАРСКА ПРИНЦЕЗА
Јадвига Анжујска је била ћерка Луја Анжујског и Јелисавете Котроманић. Вероватно је рођена у Вишеградском или Будимском дворцу. Била је крунисана за 'краља' Пољске 1384. године.
Јадвигина сестра Марија умрла је 1395., што је ослабило положај њеног супруга Жигмунда Луксембуршког уУгарској. Да не би нарушила своје односе са Жигмундом, Јадвига је престала да користи титулу угарске краљице, али је се није одрекла. Јадвига се 1386. године удала за Владислава Јагела, великог војводу Литваније.
Јадвига се у потпуности посветила добротворном раду, нпр. даривала је болницу у Сандомјержу.
Године 1397. краљица Јадвига је дала посебне повластице становницима Свјатника код Сандомјержа. У оквиру тих повластица сељаци су ослобођени разних дажбина у замену за услуге у саборној цркви у Сандомјержу. Овај документ је сачуван у целини у архиви Катедрале у Сандомјержу до данас.
Јадвига је 22. јуна 1399. родила ћерку Елизабету Бонифацију, која је умрла 13. јула 1399. Јадвига је умрла четири дана касније око 15 часова, вероватно од дечје грознице.
Папа Јован Павле II прогласио је Јадвигу светицом 31. маја 1979. и канонизовао је 8. јуна 1997. године.
ЈАН III СОБЈЕСКИ
Јан III Собјески (1629 -1696). Био је владар из племићке породице и велики војвода Литваније од 1674., велики заставник круне од 1656., велики маршал круне од 1665., фелд хетман круне од 1666., велики хетман круне од 1668. и пољски краљ од 1674. године.
Под његовим вођством је у Карпатској области формирана јака пољска војска, која је одиграла важну улогу у ратовима 1683. Он је прво помогао царским трупама да поврате Беч, а затим је имао одлучујућу улогу у бици код Паркања, тако што је поново победио османску војску. Пољска војска није директно учествовала у опсади Естергома, већ се вратила у Краков прилично огорчена због његових политичких и личних сукоба са царским заповедницима. Необично је да је умро од срчаног удара у Варшави, а не на бојном пољу.
ЈЕЛЕНА (ИЛОНА) ВУКАНОВИЋ
Била је ћерка Уроша I, великог жупана Рашке, из српске лозе Вукановића. Удала се око 1128. године за принца Белу, рођака угарског краља Стефана II (владао од 1116-1131). Бела и Јелена су имали шесторо деце (од којих су троје касније постали краљеви): принц Геза (владао од 1141-1162), Владислав и Стефан (краљеви такође), принц Алмош и принцезе Софија и Гертруда (или Елизабета, која је постала друга жена пољског владара Мичеслава III око 1149., а умрла је 1156.).
Краљица је, као венчани поклон, добила, између осталог, и острво Чепел. Како је краљ био слеп, Јелена је била де факто владар земље уместо њега.
На Арадском сабору 1131. Године, наредила је да се закољу 68 лордова, који су се сматрали заправо опасним за њену владавину (наводно због њихове улоге у Белином ослепљивању). После Белине смрти, све док Геза није постао пунолетан, владала је земљом као регент заједно са својим братом палатином Белошем.
Датум њене смрти је непознат, али од 1157. године живи само сећање на њу.
ЈОВАН I
Јован I Запоља био је један од најбогатијих угарских племића. Изабран је за краља Угарске од стране групе племића након трагичног пораза у бици код Мохача 1526. године (тако је почео трагични грађански рат у Угарској који је трајао деценијама). Био је ожењен Изабелом Јагелонском са којом је имао једно дете, Јована II Жигмунда Запољу. После Јованове преране смрти (1540), Изабела је управљала трансилванијским војводством у име свог сина и уз подршку турског султана, све до своје смрти 1559. године.
БОЛЕСЛАВ V
Године 1239. Болеслав V (1226-1279), са својих 13 година тада, оженио се 15-годишњом угарском принцезом Кингом (1224 - 1292), ћерком угарског краља Беле IV. Они су били верени још раније, у детињству. Истовремено, Болеслав Побожни, војвода Кујавија, оженио је Кингину сестру, Блажену Јоланду.После смрти свог мужа 1279. године, Кинга се повукла у манастир који је основала у Старом Сончу и тамо живела као игуманија до своје смрти.
БОЛЕСЛАВ ХРАБРИ
Болеслав Храбри (967 - 17. јун 1025) био је војвода и први краљ Пољске из династије Пјастова. Његова прва жена била је Јудита од Угарске, ћерка угарског великог везира Гезе (945 - 997; владао: 972 - 997) и сестра Светог Стефана. Њихов брак трајао је од 969. до 988. Из овог брака рођен је војвода Безприм (968-1032), који је побегао у угарске земље, где му је његов стриц, краљ Стефан I, доделио имање у области Балатон. По легенди, град Веспрем је добио име по њему. Касније је Болеслав отерао Јудиту, која се преудала за бугарског престолонаследника Радомира. Јудита је умрла негде око 1030. године.
ВЕЛЕЛЕПНА КАПИЈА
Велелепна капија била је главни улаз катедрале посвећене Светом Адалберту и Девици Марији, са дводелном, засвођеном двораном саграђеном испред ње на прелазу у 13. век. Ова капија имала је три сегмента. У два краћа, засвођена, слепа бочна отвора били су приказани пророци који најављују долазак Спаситеља и свеци који признају Сина Божијег. Проширен улаз отварао се испод централног, вишег лука. Био је издвојен помоћу четири пара клинова од црвеног мермера иза четири пара стубова од белог мермера. Главни улаз је био наглашен паром осмоугаоних стубова од црвеног мермера, који су почивали на каменим лавовима исклесаним од истог материјала. Бочне нише биле су уоквирене белим стубовима, од којих се бочни ослањали на леђа људских фигура.
Капија је гарђена наизменичном употребом геречког црвеног и белог мермера, док се код фигуралних и текстуалних приказа користила техника инкрустрације у каменој плочи. Иконографија Велелепне капије односи се, с једне стране, на долазак и отелотворење Христа Спаситеља, док се с друге, преко Богородице и њеног Сина, симболизује дар земље, и тиме и моћ краљевства. Томе у прилог говори и приказ градитеља на каменом забату, краља Беле III и архиепископа Јоба са објектима који се односе на краљевску палату и катедралу. Време изградње Велелепне капије се процењује на приод од 1188. до 1196. године. Њена уметничка израда и композиција пореде се са делима сличних карактеристика из Вероне, Града и Париза.
ВИНСКИ ПУТ
Вински пут Сандомјерж створен је последњих година. Ово је покушај да се врати традицији и да се поново створи извозни производ, односно вино, које је у 13. веку успешно освојило многа европска тржишта. Због специфичних географских и климатских услова, узгој вина у области Сандомјержа био је не само могућ већ и довољно добар за производњу вина високог квалитета. Развој и промоција вина били су могућни захваљујући пројекту „Повратак традицији винарства региона Сандомјерж“ који спроводи Учено друштво Сандомјержа и Фестивал младог вина, што је обновило годишњи сусрет љубитеља вина, који се одржава у виноградима и унутар зидина замка Сандомјерж.
Обичај гајења винове лозе у Сандомјержу су донели монаси из Западне Европе. Доминикански монаси су били први који су засадили винову лозу на брду Сент Џејмс, поред Замка. Године 1238. монаси су добили дозволу од кнезова Пјаста да дистрибуирају вино од грожђа. Привилегију је касније потврдио кнез Лашек Црни 1286. У касном средњем веку виноградарство је било толико раширено да се део производње извозио у иностранство.
Регион Сандомјержа је претежно пољопривредни регион. Овде је посебно популарно повртарство и воћарство. Високо продуктивни воћњаци обухватају углавном стабла јабуке (око 12000 ха). Следе стабла трешње (око 1500 ха) и шљиве. Осим ових, широко се гаје и црне бобице, јагоде, кајсије, брескве и ораси, као и поврће.
Први трагови насељавања у Сандомјержу датирају из периода неолита (5200 пне - 1700 пне). Бројна археолошка открића унутар градских зидина потврђују постојање оваквих насеља.
ВЛАДИСЛАВ I
Као угарски краљ Владислав I влада од 1440-1444. године. Угари су 1440. године изабрали Владислава III Јагелонца, који је био пре крунисан за краља Пољске, за свог краља под именом Владислав I. Био је син краља Владислава II Јагела. Његова владавина у Угарској се показала као непрекидни грађански рат против племићке струје која је подржавала Ладислава V. У оквиру ових сукоба, опседао је чак Естергом да би убедио надбискупа Естергома Денеша Сешија да га крунише. Нестао је на бојном пољу код Варне 1444. године у борби са Османлијама (његово тело никада није пронађено. Према неким легендама, он је преживео битку, отпловио у Португал и тамо погинуо. Међутим, вероватније је да је погинуо у бици).
ВЛАДИСЛАВ II
Владислав II Јагелонац (1456-1516) био је краљ Чешке од 1471. године, краљ Угарске од 1490. године до смрти. Најстарији је син пољског краља Казимира IV и његове супруге, краљице Елизабете Хабзбуршке, угарске принцезе краљевског рода. Угарски редови прихватили су га за свог краља 1490. године.
ВОЈНА ИСТОРИЈА ЗАМКА
Замак Естергом је подигнут у центру земље, далеко од свих непријатеља и граница, тако да, све док је краљевска власт била јака, није се морало плашити од напада. Прва значајнија опсада замка догодила се у зиму 1241-1242., када су Татари заузели и уништили град, али је у међувремену сам замак, захваљујући стрелцима шпанског заповедника Симона, спашен. Почетком 14. века, током сукцесивних борби, сукобљене стране су у неколико наврата заузеле град и замак, а причињена штета могла се поправити тек средином века. Мирна атмосфера ренесансе помогла је напретку науке. Уместо бастиона грађене су палате, па се до доласка Османлија у централну Угарску1526. године Естергом није сматрао упориштем, већ резиденцијом високог профила.
После Мохачке битке започета је изградња утврђења, али модернизација замка није завршена преко ноћи, јер су га више пута заузимали борбени угарски господари и османска војска. После многих опсада, потчињавања и освајања, замак су коначно освојиле Османлије 1543. године. Освајачи су имали значајну улогу за утврђење, јер су добро чувани замак хришћани успели да заузму тек након две, изузетно агресивне опсаде 1595. године, и претходни неуспешан покушај био је1594. Ипак, Османлије су повратиле замак 1605. године. Естергом се вратио хришћанима тек 1683. Током Ракоцијевог рата за независност, 1706. године, замак су заузели устаници, пре него што га је исте године преузела царева војска.
Временом, утврђења су постепено престајала да се користе, те су рушена или засипана земљом. Откривање утврђења, као и реконструкција давно заборављених кула, бастиона и бедема, десили су се тек у 20. веку.
Виминацијум
Војни логор на Виминацијуму је настао када је Римско Царство дошло до дунавског простора. То се највероватније догодило приликом доласка Римљана на Дунав, у првим деценијама I века. Откриће келтске некрополе на Виминацијуму, на локалитету »Пећине«, јасно је показало да су у предримском периоду на овом простору живели и Келти. Истраживање некрополе потврђује да је Виминацијум поникао на територији келтског племена Скордиска. Величина и значај Виминацијума су, свакако, условљени повољним географским положајем у систему одбране северних граница Римског царства. Не мање привлачно за Римљане било је и заледје долине Млаве, богато рудом и житарицама.
Од значаја је свакако и чињеница да се логор, а касније и град, налазио на раскрсници путева који су повезивали северни део Балканског полуострва са осталим деловима римске империје.
Један од путева, који је водио ка југу Балканског полуострва, прелазио је преко целе Горње Мезије и даље ка Македонији и Грчкој.
Други, који је долазио из Паноније, настављао је дуж Дунава све до ушћа у Црно море. Са северним деловима Римског царства и са римском провинцијом Дакијом, Виминацијум је био повезан преко суседног логора Ледерате, данашњег Рама.
Иако су ови путеви примарно имали војну и стратешку функцију, њима се током читаве антике одвијао веома жив саобраћај, захваљујући коме је Виминацијум постао не само војно упориште и стратешко место, већ и изузетно важно трговачко и произвођачко седиште.
Стога није необично да се Виминацијум јавља у античким изворима, почев од 2. па све до 9. века. Помињу га Птолемеј, потом Хоноријева Космографија и Хијероклов Сyнедемос. Виминацијум се јавља у свим познатим римским итинерарима: на Табули Појтингериани, Итинераируму Антонини и Итинерариуму Бурдигаленсе.
Исте референце јављају се и код каснијих писаца Теофила Симокате, Теофана Конфесора и Анастасија Библиотекара.
У латинскм изворима забележен је као Виминатио – на Табули Пеутингериани; као Виминацио и Еуминацио помиње се на Итинераируму Антонини Аугусти, а јавља се и као цивитас Виминацио на Итинерариуму Бурдигаленсе из 333 године.
У изворима писаним на грчком језику, Виминацијум се први пут помиње у Птолемејевој Географији и то као O? Uiminakion. На овој карти, која има више белина него обележених градова, Виминацијум заузима запажено место. Космографиа Јулиуса Хонориуса помиње Виминацијум као campo Viminacio, Приск као Biminakion, а исти назив користи и Прокопије, док се код Теофана јавља као Bimenakion. У профаном географском спису из прве половине VI века, тзв. Хијерокловом Синекдему, Виминацијум се назива Bimenakion metropolis. У Нотицији (Notitia Dignitatum utriusque imperii), која одражава стање на дунавској граници пре 376. године, а свакако у доба Валентинијана I и Валенса, наводи се као место у којем се налазила легија VII Клаудијева (leg. VII Claudia). Легија се помиње као praefectus legionis septimae Claudiae, као један cuneus equitum promotorum, али и део тзв. Дунавске флоте – praefectus classis Histicae Viminacio.
По уобичајеној историјској интерпретацији, а ослањајући се пре свега на писање Приска, Виминацијум је страдао у најезди Хуна 441, односно, на основу налаза остава новца, 443. године. До сада најпознији новац из тог периода је новац Теодосија II. У каснијем периоду, у IX веку, у делу Хронографија трипартита (Chronographia Tripartita) презвитера-кардинала Анастазија Библиотекара, Виминацијум се помиње као Viminacium. Међутим, овај извор не приказује стање у VI и VII веку, већ одсликава стање из IX века. Виминацијум се на итинерарима увек налази на раскрсницама путева. Табула Појтингериана приказује Виминацијум као место повезано са свим странама света. Са запада, пут води преко Сирмијума, Сингидунума и Маргума, даље на исток и југ. Итинерари помињу да је Виминацијум од Маргума удаљен 10 миља. Ка југу је пут ишао према Наисусу, са првом станицом, под називом Munecipio, или Municipio, удаљеном 18 м. п. Нешто другачију слику даје Итинерариум Бурдигаленсе, који напомиње да се између Виминацијума и Муниципијума налази mutatio Ad Nonum. Путеви за Дакију и низ Дунав нису се раздавајали код Виминацијума, већ нешто источније од града.
Према Табули Појтингериани, пут за Дакију водио је преко Ледерате на 10 м. п, затим следе Apofl. 12 м. п. и, на левој обали, Арчидава, на 12 м. п. Обично се претпоставља да је Ледерата била у данашњем Раму и сучелно, код Банатске Паланке, где су утврђења обезбеђивала дунавски прелаз.
ГАЛ АНОНИМ
(око 1065-1116)
Хроничар непознатог идентитета, писао на латинском. Први је познати хроничар Пољске, аутор је тзв. „Пољске хронике“.
Слично угарском Анонимусу, његов идентитет је непознат. О себи је само рекао да је пољског краља упознао боравећи (на школовању?) у Угарској и да је за њим отишао у Пољску.
Његово име је, такође, потпуно непознатог порекла: неки мисле да је због имена 'Гал' био Француз или Италијан, док други верују да се односи само на место његових првих студија и да је могао бити Далматинац, Фламанац, германског или угарско- словенског порекла.
Можда је био бенедиктински монах, који је вероватно срео Болеслава у опатији Светог Едварда у Шомођвару. Његова хроника, на основу прича које садржи, вероватно је написана између 1112. и 1116. године. Остатак његовог живота, судбина и смрт остали су непознати.
ГЕЗА, ВЕЛИКИ ВЕЗИР УГАРА
Угарски велики везир. Родио се око 945. године и владао од око 970. до 997. Отац му се зваоТакшоњ, асин Вајк, који је крштењем добио име Стефан. Његов успех био је постављање темеља за прелазак угарске краљевине у западно хришћанство. Године 975. делегирао је 12 угарских племића на краљевски састанак у Кведлинбургу, где су крштени. Према легенди, међу њима је био и Геза, који је прекрштен у Стефана.
Његова жена, Шаролт (ћерка Ђуле од Трансилваније), такође је подржавала ширење хришћанства. Била је заслужна за оснивање манастира монахиња, манастира грчког реда, у долини Веспрем. Његов наследник и син Вајк, касније крштен Стефан, био је први угарски краљ који је крунисан и признат у иностранству.
Геза је основао своје седиште у својој зимској резиденцији, у области данашњег Естергома, на Дворском брду. Саградио је и прву краљевску палату на северној страни истог брда.
Голубачка тврђава
Голубачка тврђава је обновљени споменик културе и данас нуди добро организоване услове и могућности посетиоцима да из прве руке доживе и разумеју културно наслеђе.
Презентација Тврђаве олакшава разумевање и уважавање значаја читавог простора око ње, као и саме тврђаве и њене историјске судбине, на правичан и приступачан начин.
С обзиром на геостратешки, историјски и културолошки значај простора на улазу у Ђердапску клисуру , затим на нивое значења које има сама Тврђава (универзални, регионални, национални значај) тумачење и презентација Тврђаве мора да обухвати историјску, цивилизацијску, еколошку и културолошку димензију.
Простор на коме се налази Тврђава Голубачки град заједно са самом Тврђавом има велики значај не само за подручје Доњег Подунавља Србију, већ и за Србију, као и за Европу и представља основу културне европске разноликости. Дугорочна заштита овог споменика културе и његовог окружења , њихов физички и еколошки интегритет, је суштинска компонента социјалне, економске, законодавне, културне и туристичке политике развоја Комплекса Тврђава Голубачки град.
Главни производ презентације јесте да посетиоци могу да доживе место и Тврђаву , и то својим темпом и на основу свог избора.
Главни циљеви презентације Голубачке тврђаве у нашем Пројекту
Задаци презентације обухватају четири сегмента која треба јасно да дефинишу шта треба презентација да постигне:
Стицање знања
Презентација треба да омогући посетиоцима да стекну знања и информације о простору и Тврђави на пријатан и интерактиван начин.
Развој свести
Презентација треба да оствари утицај на активности посетилаца не само док су у Тврђави и Комплексу већ и након одласка. Посебно, презентација треба да омогући развој свести о јединственом историјском споменику, о природном окружењу о њиховом значају и вредностима.
Развој доживљаја
Презентација треба код посетилаца да подстакне њихову активну укљученост у интерпретацију - да мисле, реагују, брину и верују у оно што презентација пружа.
Економски ефекти
Презентација треба да омогући да посетиоци остану дуже, да се поново врате и посете Тврђаву, да истражују и препоручују другима да је посете.
Елементи, теме и фокуси Презентације:
o Повезаност Дунава и Тврђаве у легенди, историји, садашњости и будућности;
o Најзначајније и најмонументалније тврђаве у Србији подигнуте су управо на обалама Дунава и сматрају се најзначајнијим европским споменицима војне архитектуре.
o Дунав је река која је била саучесник у историјској судбини народа на њеним обалама. Утврђења поред његових обала, локалитети са праисторијским и историјским објектима упориште су светског туризма.
Наша визија је одрживи развој високе класе туристичке дестинације Голубачке тврђаве која је посећена и од стране туриста који долазе копном и гостима са речних крузера. Већ смо се позиционирали као једна од најпопуларнијих туристичких дестинација у Србији.
Будући планови
У плану нам је успостављање одрживог пословног модела у погледу броја посетилаца и квалитета презентације. Да бисмо тврђаву представили на најбољи начин, удружили смо се са образовним установама, Удружењем витезова и другим удружењима уметности, спорта итд.
У наредних неколико година завршићемо рестаураторске радове на тврђави, турском купатилу (хамаму), римској кући и Археолошком парку у туристичком простору тврђаве Голубац.
ДВОРАНА СВЕТОГ СТЕФАНА
Ово је најнетакнутији сачувани животни простор у Угарској с краја 12. века. Првобитно је функционисао само као подршка за крило изнад њега, звано Беатрикс дворана. Његов свод, јединствен у тадашњој Угарској, и фино развијени капители стубова, показују да су се у време Беле III чак и тако наизглед „неважни“ делови објеката схватали озбиљно. Дворана је служила као свлачионица купатила Јаноша Витеза од средине 15. века, а затим је крајем 16. века коришћена као остава. Трагови пронађени на степеништу сугеришу да је подест уосманско доба коришћен као пећ за печење.
Око средине 19. века, због стуба од црвеног мермера у средини просторије, веровало се да је овде рођен Вајк (касније краљ Стефан I), па је соба 1874. године претворена у капелу. Тада су додати у новороманском стилу оквири за прозоре и врата, подни мозаик и фреска изузетног квалитета. Ископавања у 20. веку су доказала да је просторија саграђена знатно раније од претпостављеног датума, на самом крају 12. века. Тако је током реконструкција уклоњен део додатака из 19. века, док су остали делови остављени непромењени због чега просторија у садашњем стању представља архитектонске и уметничке реликвије из осам векова.
ДИНАМИЧКИ РАЗВОЈ ГРАДА
Чини се да је град избегао сваки озбиљнији напад, па се могао несметано развијати као један од пољских - за сада само - регионалних центара. У то време, на захтев кнеза Емерика, краљ Болеслав I Храбри подигао је манастир у Лиси Гори.
ДРУГА ПОЛОВИНА ВЕКА
Дворац брдо био је подељен на три дела. На северу се налазила палата са краљевском резиденцијом. На средини брда саграђена је катедрала Светог Адалберта, па је овде био и црквени центар. На југу је било седиште управљача облашћу Филис.
ЕСТЕРГОМ У РИМСКО ДОБА
Од почетка 1. до почетка 5. века, подунавски део Мађарске био је погранична провинција Римског царства, звана Панонија.
Линију одбране, или лимес, изграђен дуж реке Дунав, чинио је систем логора и осматрачница. Деоница између Естергома и Вишеграда била је најјачи део лимеса у 4. веку. И град Солва, саграђен на прелазу реке, и римско утврђење од изузетног војног значаја, саграђено на врху брда са погледом на речни прелаз, настали су у Флавијево доба
Посаду логора из 1. века, у пограничном кампу, чинили су кохорта I Аугуста Итуреорум и кохорта III Бритонум еквитата. Камени логор изградила је кохорта I Улпиа Панониорум, која је била стационирана у Солви од 118/119. године. Ова јединица била је посада Солве у II и III веку. Током 4. века овде су служиле мање коњичке јединице. Некрополе кремираних покојника из раног 1. и 2. века у Солви налазила су се у Баномским пољима, у близини улица Бајчи-Жилински и Есперанто, док су око трга Беке и улице Кошута Лајоша, дуж римског пута, биле некрополе са инхумираним покојницима из 4. и 5. века.
ЕСТЕРГОМСКИ ЗАМАК
Први који је после Римљана саградио палату са црквом на естергомском брду (дворско брдо Естергома), био је велики принц Геза. Његов син Вајк рођен је у згради на северној страни брда, где је и крштен (као Стефан) и крунисан. На јужној страни брда, која је од краљевско-црквеног центра првобитно била одвојена хумком, прве куће подигнуте су средином 11. века. Оне су, међутим, највероватније служиле као резиденција Баилифаод Пилиса. До првих реконструкција дошло је на прелазу из 11. у 12. век. Након тога, крајем 13. века, за време владавине Беле III и његовог сина Емерика, комплекс данашње краљевске палате подизан је у неколико фаза. Коначно, до краја века, тамо је премештен и краљевски двор. Године 1256., након изградње будимске палате, резиденција на јужној страни брда дата је архиепископу Естергома. Естергомски архиепископи су ову резиденцију користили као своје седиште до 1543. године, када је црква због напредовања Османлија пребегла у Трнаву. У 16. веку, преостале објекте насељавао је двор естергомског бега, иако су и они били оштећени током опсада 1594. и углавном 1595. године. Рушевине стамбене куле, капеле и одаја архиепископа затрпаване су земљом да би се формирала база постоља за топове. У 18. веку тешко оштећена зграда Велике дворане претворена је у бараке, које су касније служиле за становање црквених службеника, апотом као склониште за хитне случајеве. Ископавање рушевина почело је 1934. године, а прве обнове завршене су између 1934. и 1938. године. Великадворана, северно крило и зид црквене порте завршени су 2000. године, док је покривање торња завршено до 2008. године.
ЖИГМУНД ЛУКСЕМБУРШКИ
Жигмунд Луксембуршки (1368-1437) је био краљ Угарске, цар Светог римског царства, маркгроф Бранденбурга, краљ Римљана и Чешке. Сматран је моћним и мудрим владаром, способном, амбициозном, харизматичном и високообразованом особом. Говорио је више језика, интересовао се за технолошке и војне иновације, био је надарен стратег и донирао је велике суме новца за обнову двораца у Будиму и Вишеграду. Основао је и витешки Ред змаја. Био је љубитељ витешких турнира, а најпознатији одржан је у Будиму 1412. године. Овај турнир је окупио краљеве, деспоте, војводе, грофове и племиће заједно са још 1500 витезова и 3000 пажева у надметању. Након завршетка турнира, одржана је величанствена и по сјају до тада невиђена поворка која је прошла кроз град.
Жигмунд је упамћен по организацији сабора у Констанци који је окончао папску шизму, али је резултирао хуситским ратовима. До краја 14. века, да би протерао Османлије са Балканског полуострва, организовао је савезнички поход крсташа, који се завршио катастрофалним поразом у бици код Никопоља 1396. године.
ЗАВИША ЦРНИ ОД ГАРБОВА
Витез Завиша Црни родио се око 1370. Године у Старом Гарбову, малом селу, 11 км далеко од Сандомјержа.
Борио се под командом угарског краља Жигмунда Луксембуршког у Босни 1409. Када је Пољској запретио рат од опасног непријатеља, државе Тевтонских витезова, Завиша је оставио свог господара да би учествовао у рату против Тевтонских витезова, упркос чињеници да су му његове услуге за Жигмунда донеле знатан приход. Понекад је био принуђен да бира да ли ће бити у служби Жигмунда Луксембуршког или у служби Владислава Јагела. Иако му је витешка служба за Жигмунда свакодневно доносила веће приходе, интерес његове домовине увек је преовладавао.
Године 1410. Завиша је постављен за изасланика пољског краља код Жигмунда Луксембуршког како би представио мировни предлог. Године 1412. био је сведок уговора између Пољске и Угарске закљученог у Љубовни у Словачкој (тада Угарска). Исте године Завиша и краљ Владислав Јагело учествовали су на свечаном састанку владара у Будиму (Будимпешта). Завиша је учествовао на великом витешком турниру који је том приликом организован. Године 1413. Завиша је привремено поседовао град Сибиу (мађарски Nagyszeben, сада у Румунији) и затражио од краља Жигмунда потврду својих градских привилегија.
Његов страствени патриотизам је понекад наводио Завишу на насилно понашање. Током сабора у Констанци 1418. протестовао је када је доминиканац Јан Фалкенберг увредио пољског краља. Када је папа Мартин V одбио да га осуди, Завиша је насилно отворио врата папске палате и натерао папу да осуди Јана Фалкенберга.
Завишa је био снажан, храбар и неустрашивр витез. Учествовао је у бројним биткама и витешким турнирима. Постао је познат широм Европе када је у септембру 1415. победио непобедивог арагонског витеза Џона на турниру одржаном у Перпињану у Краљевини Арагон (садашња Француска).
У годинама између 1420-1422., Завиша се борио за краља Угарске против Хусита и Чеси су га заробили на неколико месеци код Немачког Брода. Године 1427. у име краља Жигмунда регрутује војнике да би краљ имао трупе за борбу са Османлијама, а затим је учествовао у походу на Кнежевину Влашку. Годину дана касније, Жигмунд Луксембуршки започео је опсаду тврђаве Голубац коју су заузеле Османлије, али је поражен током повлачења под заштитом Завише Црног, који је погинуо на бојном пољу или је убијен у турском заробљеништву.
ЗАВИША ЦРНИ
Завиша Црни је био патриота, који је напустио световне ствари када је безбедност његове домовине била угрожена. Борио се под командом краља Жигмунда Луксембуршког у Босни 1409. године, када је Пољској запретио опасан непријатељ –Тевтонски витезови. Завиша је одиграо значајну улогу у целом рату, укључујући битку код Гринвалда 15. јула 1410. На тај начин је показао свој патриотизам и лојалност пољском краљу Владиславу II Јагелу (1386 - 1434).
Завишине витешке особине описао је велики средњовековни пољски хроничар Јан Длугош, који је написао следеће: Завиша је у свим својим биткама сматран најпознатијим и најхрабријим витезом, чинећи херојска дела у којима је надмашио све друге. Био је човек благог говора, уљудности и шарма, па је својом љубазношћу стекао наклоност не само храбрих и добро васпитаних људи, већ и варвара. Одликовао се највећом врстом храбрости, јер је био, пре свега, упоран у борби, као и разборит и умерен, по чему је био најбољи од свих витезова. Његова јуначка дела донела су му не само моју скромну и просту похвалу, већ чак и хомеровску. Његови одлични, урођени таленти су додатно комбиновани са ратничким знањем, које је стекао вештином, надареношћу и праксом у разним краљевствима, где је путовао да би се борио.
Завиша је био снажан, храбар и неустрашив. Борио се у многим ратовима и на турнирима. Можемо претпоставити да је победио на турниру у Будиму (данашња Будимпешта) 1412. Славу је стекао широм Европе када је у Перпињану, Арагонском краљевству (данашња Француска), у септембру 1415. победио непобедивог витеза Јована Арагонског. Свеприсутни елемент Завишиног витештва била је његова елеганција, оригинална одећа и љубазан начин опхођења у присуству дама.
Завиша Црни је као племић наследио село Гарбов. То је мало, живописно место које се налази недалеко од некадашњег центра моћи (престонице војводства), Сандомјержа у Пољској. Завиша је увек спомињао Гарбов као место свог порекла. Сви писани извори поред његовог имена носе напомену „из Гарбова“. То указује на власништво над имовином, али и на дубоку везаност за место рођења. Третирао га је као родни крај, чега се никад није одрекао. Читавог свог живота Завиша је зарађени приход улагао у имања у Малој Пољској, Угарској и Русији. Формирао је три поседничке области: околину Засова код Тарнова, Рожнава код Новог Сонча и Староселска код Лавова. Поред тога, био је власник града Сабинова у Угарској, данашња Словачка (код Прешова) и привремено - града Сибиња (мађарски Нађсебен, сада у Румунији), који му је највероватније даровао краљ ЖигмундЛуксембуршки.
Заслужан је као окружни гувернер у Крушвици и округу Шпиш са резиденцијом у замку Љубовна (Лубовна) (у тадашњој Угарској - данашњој Словачкој).
Завиша Црни је био витез који је служио за пољског краља ВладисаваII Јагела и краља Угарске – Жигмунда Луксембуршког.
Био је дипломата и високи службеник. Борио се у многим ратовима против Османлија.
Године 1428., на позив угарског краља Жигмунда, Завиша Црни са својим трупама учествује у бици за Голубачку тврђаву, из које је Жигмунд, на крају, морао да се повуче. То повлачење је омогућио Завиша, који је све време штитио краља, а како он сам није искористио прилику да се повуче, Завиша је погинуо или на бојном пољу, или у османском заробљеништву.
ЗЕМЉА ЈАБУКА
Регион Сандомјерж је претежно пољопривредни регион. Овде је посебно популарно повртарство и воћарство. Високо продуктивни воћњаци чине углавном стабла јабуке (око 12000 ха). Следе стабла трешње (око 1500 ха) и шљиве. Осим ових, широко се гаје и црно бобице, јагоде, кајсије, брескве и ораси, као и поврће.
Први трагови насељавања у Сандомјержу датирају из периода неолита (5200 пне - 1700 пне). Бројна археолошка открића унутар градских зидина потврђују постојање оваквих насеља.
ЗИМА 1241/42.
Након победе у Мухичкој бици и заузимања Будима, монголско/татарска војска кренула је у освајање прекодунавских области. Естергому су се приближили са севера, са леве обале Дунава. Након што су угарске трупе населе на татарску стратегију, монголске трупе су прешле реку и, након блокаде, започеле опсаду града. Становници су се узалуд бранили. Татари су пробили ров и градске зидине и док су становници затрпавали своје драгоцености и клали животиње, ни нападачи нису показали милости: масакрирали су све осим неколико робова. Али нису успели да заузму дворац. Под вођством шпанског дворског заповедника Симеона, Угари су херојски одбијали нападе, те монголске трупе нису успеле да заузму замак.
Замак Комарно данас
Утврђења подигнута на месту средњовековног замка и средњовековног града су до краја Другог светског рата била под контролом војске актуелне државе која је поседовала то подручје. По завршетку Другог светског рата, совјетска војска је, схватајући стратешки значај локалитета и његових зграда, заузела значајна подручја на обе обале. У Мађарској су изградили једно од највећих складишта муниције у тврђави Моноштор. Имали су и касарне на простору Старе и Нове тврђаве на словачкој страни. После промене режима, совјетске трупе су се повукле. Међутим, огроман систем тврђаве остао је под војном контролом све до 2003. године
Од тада је систем тврђава подељен на два дела:
-Стара тврђава , петоугаона тврђава на ушћу Вах уДунава и Велики Дунав припао је совјетској војсци. Данас се може посетити само са водичем у унапред одређено време. Током протеклих 20 година, општина је уложила велике суме новца у рестаурацију комплекса, уклањање рушевина из 20. века из дворишта, чишћење зграда и рушење савремених преправки где је то било могуће.
Обилазак укључује посету тврђави из 16. века (касније обновљеној), казаматима и суседној фабрици муниције. На захтев се може направити "слепи обилазак" дела система казамата да би се доживело место у потпуном мраку.
- Темељи Нове тврђаве из 17. века такође су коришћени као совјетска касарна. Након евакуације, зграда је једно време била у власништву словачке војске, а касније је власт преузела општина. Тврђава је делимично реновирана 1992. године, а од 2013. године је у потпуној реконструкцији.
Данас се овај комплекс може посетити и у групним турама.
Остатак система тврђаве Комарно је углавном у приватним рукама. Први елемент Надорове линије је срушен. Ресторани (и казино) налазе се у две његове тврђаве, две друге служе као просторије компаније и складишта. Једна тврђава је у приватном власништву, а у тврђави VII се налази римски лапидаријум (и опет ресторан). Нажалост, систем бедема који повезују елементе тврђаве изграђен је у последњих 20 година. Самим тим, зидови, бедеми и ровови који су некада били видљиви сада су сакривени вртовима луксузних вила. Нажалост, више није могуће ходати дуж одбрамбене линије на врху зидина.
ИНВАЗИЈА МОНГОЛА НА ПОЉСКУ И МАЂАРСКУ
У 13. веку Сандомјерж је био престоница Сандомјрешког Војводства и истоимени замак је био седиште владара (данас је претворен у Регионални музеј). Управо је у овом Замку, током кратке власти принца Болсеслава V Чедног настала идеја о успостављању чвршћих односа између пољске државе и угарског краљевства.
Старатељи младог принца су одлучили да ожене Болеслава Чедног са угарском принцезом Кунигундом, познатом у Пољској као Кинга, ћерком Беле IV и Марије Ласкарис. Договор је раније направљен док је Болеславова сестра била жена угарског принца Коломана Халицког, сина угарског краља Андрије II.
Средњовековни извор „Живот свете Кинге“ пружа информације о Кингином необичном путовању у Пољску. Узевши ковчег са драгоценостима специјлно припремљеним за ту намену, Саломеја је закључала Кингу у сандук и дала поверљивим витезовима да одведу Кингу у Сандомјерж. Када су Угари видели Саломеју како изговара благослов преко груди и плаче, не знајући тајну, приписали су такво понашање њеној похлепи и ругали се Саломеји изливима гласног смеха. Али она је са побожним осећањима хвалила оно што је послала Богу.
На тај начин је петогодишња Кинга била доведена у Пољску.Тако је обећање о венчању принца Болеслава и принцезе било остварено. Кинга је прве године свог живота провела у Пољској у замку Сандомјерж заједно са Болеслављевом мајком Грзимиславом и била је припремана за улогу супруге.
Монголска инвазија 1241. године била је један од највећих војних неуспеха Пољске. Мора се, међутим, нагласити да је напад првенствено био усмерен на Угарску, а да су пољска војводства извршиле само једне диверзијску акцију. Савези пољских принчева са јужним суседима били су узрок инвазије. Један од таквих принчева био је Болеслав Чедни који је био верен са Кингом, ћерком угарског краља. Марширајући кроз Лублин и Завицхост, војска кана Ордуа, унука самог Џингис-кана, стигла је до Сандомјержа. Заузели су град на Пепелницу, 13. фебруара 1241. Нису показали милост према становницима.
Битка, која је била победничка за пољске снаге, одиграла се у близини Сандомјержа код Турског. Битка је била шок за освајаче, а њени одјеци сачувани су у кинеској хроници династије Иjуан објављеној на Тајвану. Турско се у хроници појављује као искривљено име Тулиссеко. Месец дана касније освајачи су сломили малопољске витезове код Тарцког и Хмјељника, где се 18. марта одиграла велика битка. Затим су кренули на Краков. Тада се, према једној легенди, једна од непријатељских стрела заглавила у војничкој труби и прекинула звук трубе са торња цркве Свете Марије.
Завршна фаза битке одиграла се у близини Легнице у Шлезији. Пољска војска је поражена, а Хенрик Побожни је погинуо у бици. Исту судбину би доживео и Болеслав Чедни да није на време напустио своје војводство и да се он и Кинга нису склонили код свог таста, краља Угарске.
На прелазу из 1259. у 1260. Татари уз помоћ русинских трупа напали су Војводство. Болеслав Чедни овај пут се није опирао освајачима и поново је отишао вероватно у Угарску. Становници Сандомјержа који су се склонили у град и замак сами су се бранили од нападача.
Опсада Сандомјержа почела је првих дана децембра 1259. године и трајала је веома дуго. Директни напад са опсадном машином трајао је четири дана. Ватра и заузимање града нарушили су морал преосталих бранитеља. Дворац Сандомјерж се предао и сви становници који су се тамо склонили су страдали.
Најстарији историјски записи потврђују да је Сандомјерж освојен преваром и лукавством. Догађај је најбоље документован у Свјатокризијском Годишњаку. Аутор је описао команданта који је показао лаковерност и веровао Татарима. Пошто је пристао на договор са њима, отишао је у татарски логор у пратњи свог брата. Али тамо су заробљени, што је допринело предаји града.
Иако је град током своје историје доживео многе трагичне догађаје трагови боравка Татара у Сандомјержу и даље су видљиви у животу града. Они су присутни у материјалним и духовним остацима прошлости и причама градских водича.
Уништавање града довело је до одлуке о његовој обнови која је успешно и завршена. Град је према Магдебуршком закону добио градску повељу и био ј есмештен на градском брду 1286. године. Градска повеља коју је доделио Лешек Црни и даље се чува у Сандомјержу. Могуће је да су одбрамбени зидови изграђени годину дана касније након што је град премештен на нову локацију га спасили током треће татарске инвазије.
Татаре су предводили Талабуга, кан Златне Хорде и Ногај, татарски намесник са Црног мора. Они су приморали русинске кнежеве да учествују у експедицији. Пољску су напале трупе предвођене кнежевима од Луцка и од Волиније и кнезом од Халицза. Циљ инвазије је био да се неутралише кнежевина Лешека Црног, односно ослаби њена војна моћ у контексту борбе за власт у Угарској у коју су се укључили татарски поглавари. Телебуга и Ногај су тако размишљали јер је Лешек био лојалан савезник Угарске.
Након што је напустио опсаду Сандомјержа, Талабуга је кренуо у напад на Краков, а Ногајева војска је пошла преко Карпатских планина како би ушли у Угарску преко Спиша. Али, нису прецизно координисали своје кретање. Пљачкајући на путу за Спиш, Ногајеве трупе стигле су до Подолињеца, који су спалили. Њихов марш је касније заустављен јер су неке татарске јединице претрпеле пораз у окршају са угарским снагама које су послате из Угарске како би подржале пољске трупе у Малопољској.
Иако су Лешек Црни и његова супруга Грифина у то време побегли у Угарску, он је припремио земљу, посебно упоришта како би се одупрео нападима. Његова стратегија је била избегавање борби на отвореном пољу. У супротном, трупе су могле бити поражене и потпуно уништене.
ИСТОРИЈА ПРОИЗВОДЊЕ СТАКЛА У САНДОМЈЕРЖУ
Историја производње стакла у Сандомјержу има богату историју која датира још од 1930-их. Производња стакла имала је велики утицај на привредни развој града и његов данашњи облик. Између 1936. и 1939. године основана је Централна индустријска регија у јужној и централној Пољској. У оквиру својих циљева проширена је инфраструктура за тешку индустрију и одбрамбену индустрију, изграђено много нових погона и постепено смањена незапосленост. У то време, прва фабрика равног стакла у региону - "Метан" - основана је у Новом Камијену који се налази на периферији Сандомјержа.
Данас је Пилкингтон у Пољској део глобалне НСГ групе и један од најзначајнијих произвођача стакла. Компанија производи висококвалитетно равно стакло намењено за грађевинске производе (тј. застакљивање зграда, ламинирано и каљено стакло) и производе аутомобилске индустрије, као и за индустрију намештаја и кућних добара.
КАЗИМИР III
Казимир Велики од Пољске (владао 1333-1370). Године 1335., на Вишеградском сабору краљева (између Карла I / Карла Роберта I од Угарске, Јована Чешког и краља Казимира III Пољског), краљеви Угарске и Чешке, као арбитри у спору између Пољске и Тевтонског витешког реда, доделили су Кујавију и друге територије Пољацима, а Померанију Тевтонским витезовима. Одлуку је прихватио Казимир. Карло Роберт је 1339. године потписао уговор о наслеђивању са пољским краљем Казимиром III у случају да Казимир премине без мушког наследника. Тада би један од Карлових синова постао наследник пољског престола. Овај уговор је постао основа за каснију пољско-угарску унију.
КАРЛО I
Познатији као Карло Роберт, угарски краљ (1308-1342). Његова балканска политика довела је до затегнутих односа са српским владарем, што је на крају кулминирало отвореним ратом 1319. Политички и војни догађаји са различитим степеном успеха коначно су се завршили српском победом. Кучево, Браничево и већи део Мачве потпали су под српску власт, све док их није поново заузео Лајош Велики.
У току ових ратова угарска војска је 1334. године заузела и тврђаву Голубац, која се овом приликом први пут помиње.
КИНГА (КУНИГУНДА)
(1224-1292) Прво дете угарског краља Беле IV и краљице Марије, сестра Маргарете и Јоладне. У раној младости била је верена за пољског кнеза Болеслава V, за кога се удала 1239. године, када је имала 15 година. Након завета чедности (упркос браку), Болеслав се такође заветовао на доживотну чедност. Када су напали, Татари Кинга је читаво своје богатство понудила да покрије трошкове одбране. Када ова понуда није помогла, краљевски пар је пребегао прво у Подолин, а затим у дворац Чорџтин да би се спасао од нападачких војски. Након најезде Татара, вратила се у Угарску 1249. године и уз помоћ рудара које јој је његов отац поклонио, отворила је рудник соли Бохња (сада Вјеличка) 1251. године. За живота Кинга је основала неколико манастира, болница и цркава. Такође подржала беатификацију (сада) Светог Санисла, која се догодила 1253. године. После смрти свог мужа 1279. године, живела је као кларисткиња у манастиру који је основала у Старом Сончу до своје смрти. Канонизовао ју је папа Јован Павле II 1999. Прославља се сваке године 24. јула.
КРАЉ БЕЛА III УГАРСКИ
Око 1172-1196. Један од најистакнутијих владара у историји династије Арпад. Током своје владавине реформисао је јавну управу, увео писменост у краљевске службе, успоставио канцеларију и подигао важне друштвене групе. Пошто је као дете и младић одрастао на византијском двору, утицај Византије на дворску културу био је значајан током његове владавине. Такође је настојао да одржи добре односе са Византијским царством, али је заузео знатну територију на Балкану. Имао је много деце, најмање седморо, од две жене. Током његове владавине, централна власт у земљи је знатно ојачана, а угарска краљевина постала је једно од најважнијих царстава у Европи. Сахрањен је у Секешфехервару. Његов гроб пронађен је нетакнут у децембру 1848. године, што је редак случај код краљевских гробница.
КРАЉЕВСКА КАПЕЛА
Једна од најзначајнијих грађевина комплекса палате Естергома је краљевска капела. Саграђена је крајем 12., почетком 13. века, на темељима некадашње куле осматрачнице. Њен наос је романички, док је светилиште у готичком стилу, и као таква се сматра првом готичком црквом у Мађарској. Њени зидови су били украшени вишеслојним фрескама. Занимљива је фреска из 13. века која приказује украшене, златне лавове у гримизном пољу, у златном прстену. Вековима касније ови лавови су били пресликани и прекривени делимично мотивима завеса, а другим делом архитектонским бојама. Изнад њих су насликане сцене из живота дванаест апостола и Исуса, док је на таваници приказано звездано небо. Камени рељефи су такође били обојени. Капела је била осветљена са запада кроз прозор-розету и највероватније кроз два мања прореза са истока. На северу се налазила сакристија, која је, обзиром на своје црвеним мермером обложене нише за седење, можда била краљева приватна капела. Поред тога, на југу постоји и бочна капела, која је служила и као улаз у краљевску капелу.
Краљевској капели се у почетку могло приступити из приземља, а од 15. века па надаље, са терасе поред Мермерне дворане. Зграда је срушена током опсаде 1595. године. У наредним годинама рушевине су остале нетакнуте, а затим их је почетком 16. века делио огроман зид дуж линије светилишта. Источна страна, светилиште, је срушена док је западна засута земљом како би се формирала платформа за топове. Остаци капеле откривени су током радова на реконструкцији 1934. године, рестаурирани су за четири године и отворени су за публику 15. августа 1938. године.
КРАЉЕВСКИ ЗАМАК КАО ЗАТВОР
Након треће поделе Пољске, аустријски окупатор одредио је замак Сандомјерж као суд и затвор. Међутим, затвор је отворен 1825. године када је регион припојен Русији. У то време почиње реконструкција ентеријера замка претварањем великих просторија у мање. Године 1844. фасада је донекле модификована, а источни зид је добио строги класицистички архитектонски дизајн.
За време Првог светског рата затвор су користили Аустријанци који су ту држали своје ратне заробљенике. За то време унели су мање измене у згради и преуредили краљевску кухињу у затворску капелу 1915. године.
Замак Сандомјерж је током читавог међуратног периода коришћен као затвор. Од средине двадесетих затвореници су могли да похађају школу и користе школску библиотеку. Затвореници осуђени за политичке злочине слати су у Сандомјерж од краја 1925. године. У том затвору су држани многи комунисти. Кроз затвор у Сандомјержу у међуратном периоду прошло је укупно 647 особа осуђених за симпатије према комунистима.
Замак Сандомјерж је био кроишћен као затвор у различитим политичким системима. О томе сведоче графити хиљаде затвореника. Бекство неких затвореника 10. марта 1945. Године сматра се једним од најзначајнијих послератних доагађаја.
Савремена историографија не говори о овим затвореницима, а они су анонимни хероји који су платили највећу цену борећи се за истински независну пољску државу. У Замку се налазе директни материјални трагови људи који су трпели политичке репресије, односно натписи са њиховим именима.
Замак је служио је као затвор до 1959. године. Процес његове ликвидације је био веома спор. Тек у марту 1959. године затворско особље је отпуштено и пребачено у друге објекте.
Након ликвидације затвора уследило је скоро 30 година грађевинских и конзерваторских радова којима су претходила археолошка и архитектонска истраживања. Године 1980. управна зграда затвора је дигнута у ваздух, а зграда позната као Рогал је такође срушена. Градско веће Сандомјержа донело је одлуку да се Регионални музеј Сандомјерж смести у Замак 1986.године.
Тек 2015. године откривена је спомен-плоча на источном зиду Замка као почаст политичким затвореницима који су тамо држани, мучени и убијени.
Данас Замак Сандомјерж са својом 'тешком' фасадом, рустикалном декоративном основом, масивним венцима и готово потпуним одсуством архитектонских подела, један је од занимљивијих примера адаптације замка за затворске сврхе.
КРАЉЕВСКИ ЗАМАК У САНДОМЈЕРЖУ
Дрвена тврђава подигнута је на брду близу реке Висле током раног периода владавине Пјаста у 10. веку. Археолошка истраживања потврдила су постојање упоришта најраније од 10. века.
У 12. веку упориште је било ограђено зидом од дрвета и земље, ровом и бедемом са палисадом формираном од косо побијених дрвених греда.
У свом тестаменту из 1138. године, Болеслав Кривоусти је одредио Сандомјреж за престоницу своје Кнежевине. Град, као стална резиденција краљева и принчева, морао је бити проширен. Хенрик Сандомјершки, Казимир Праведни, Лешек Бели, Болеслав Чедни и Лешек Црни били су међу владарима који су живели у Замку. Град и замак су уништени, а њихови становници масакрирани током татарске инвазије 1260. године.
У 14. веку краљ Казимир Велики је на рушевинама некадашње тврђаве подигао ново утврђење од камена и цигала. Готичке грађевине су чиниле две стамбене куће са капелом, кухињом, пиваром, млином за коње, житницом и капијом са оружарном. Замак је тада спојен са градским зидинама. Сандомјершки хроничар Јанко из Чарнкова поменуо је замак Сандомјерж међу 32 друга замка изграђена по краљевој наредби у оквиру кампање за јачање одбрамбеног система земље. У то време Сандомјерж је био један од најзначајнијих центара моћи у Малопољској. Од тог периода остали су само темељи осмоугаоне куле и јужне куле познате под именом Курза Стопка подигнута за време владавине Казимира IV Јагелона у 15. веку.
Током 1520. године дошло је до значајне обнове у ренесансном стилу за време краља Жигмунда Старог. Радове је надгледао немачки архитекта Бенедикт Сандомјершки, који је био аутор реконструкције замка Вавел. Краљева плоча из 1520. године и ренесансни орнамент са ликом Жигмундовог орла и данас су видљиве на каснокласицистичком источном узвишењу.
Главној стамбеној згради која се налази на јужној страни брда дограђено је двоспратно источно крило.
Северна страна дворишта била је опасана одбрамбеним зидом са капијом замка. Започела је обнова и западног крила која је завршена након смрти архитекте. Радове на резиденцијалним крилима наставио је архитекта и вајар Санти Гучи. Замак је коришћен и као седиште већа настаријих становника. Ту су се одржавали одборнички судови, окружни судови и виши магдебуршки градски судови. Рад на проширењу замка настављен је током владавине Доброг ЖигмундаII Августа. Али 1656., шведски војници су дигли у ваздух дворац који се састојао од четири крила која окружују двориште са колонадама. Преживело је само западно крило, које је током владавине Јана III Собјеског у годинама 1680-1688. преграђено у палату као самосталну зграду.
Дворац су уништиле руске трупе смештене 1768. године (током Барске конфедерације).
КУРУЧКИ РАТОВИ (1703-1711)
Куручки ратови (1703 - 1711) означили су прелазни период за Комарно. Иако град није био под опсадом Куручке војске, хабзбуршка репресија се појачавала. Међутим, војска је била принуђена да користи услуге локалних трговаца и занатлија, па се привредни живот полако опорављао. Упркос томе, непријатељство између тврђаве и града није се променило.
Након мира у Сату Мареу, којим је окончан Ракоцијеви рат за независност 1711. године, тврђава Комарно је изгубила свој значај за наредних сто година. Њен примарни задатак је био да обезбеди ред у области, да обезбеди обуку и снабдевање.
Комарно и Дунавски регион
Тврђава у Комарну се налази у округу Комарно, у региону Нитра, који се простире на југу дунавске равнице у Словачкој. Ово подручје је једно од најјужнијих и уједно најтоплијих и најплоднијих подручја земље. Ово подручје је насељено још од каменог доба.
Ово подручје је равничарско, ретко има брда. Овде теку реке Дунав, Вах и Нитра. Највећи део региона представљају пољопривредна поља, шуме су оскудне.
Подручје карактерише пољопривреда и повртларство, сточарство и виноградарство. Ова област се назива и "Словачка житница" или "Златна башта". У многим селима постоје термалне воде (Комáрно, Патинце, Несвадy, Штурово), богате минералима. Индустрија је овде веома ретко заступљена. У Комарну, који је центар региона, налазе се бродоградилишта која су до 1989. производила на десетине бродова за совјетско тржиште. Тренутно се овде граде 1 до 2 мања брода. Можда најпознатији производ у региону је пиво Златý Бажант, произведено у Хурбанову. У Штурову је постојала велика фабрика папира.
Центар региона је Комарно, најјужнији град Словачке. Затим ту су градови Хурбаново, Коларово, Несвади, Нове Замки, Штурово. Многа села, а посебно Новé Замки, бомбардована су током Другог светског рата и морала су да буду обновљена у духу социјалистичке архитектуре.
У региону постоји велики број културних и природних споменика и заштићених подручја. Највећи споменик је систем утврђења у Комарну. Други значајни споменици укључују римски логор у близини села Ижа, најјужније тачке Словачке у селу Патинце, место где је потписан Житваторочки мир у Житави, дворац породице Калноки у Чичову, властелинске куће породица Ордоди у Хурбанову, остаци тврђаве у Новој Замки, замка у Белој и др.
Туристичке атракције укључују Базилику Минор Светог Андреја, Музеј Дунава у Европи у Комарну, Музеј у Нове Замки, Археолошки музеј у Сводину, видиковац у Кравани над Дунавом, винске куће у винским селима полазећи са запада на исток.
Лепенски вир
Лепенски Вир представља остатке најстаријег насеља у Европи. Прво организовано људско насеље на отвореном пронађено је управо у Ђердапу, а настало је пре осам хиљада година. Мирни "Лепенски" рибари пажљиво су изабрали ову локацију, формирајући културу која је трајала две хиљаде година, од 6500-4500.г. п. н. е. Локалитет Лепенски Вир откривен је током опсежних истраживања у Ђердапу због изградње хидроелектране Ђердап II. По завршетку ископавања, локалитет је измештен на садашњу локацију да би се заштитио од плављења услед изградње бране на Дунаву. 2011. године отворен је нови Центар за посетиоце, који под своји кровом, чува остатке културе која је својим открићем задивила цео свет...
МАТИЈА КОРВИН
Матија Корвин (Клуж Напока, 23. фебруар 1443 - Беч, 6. април 1490), познатији као краљ Матија, био је краљ Угарске и Хрватске од 1458. године, краљ Чешке од 1469. године и надвојвода Аустрије од 1486. године до смрти. Његову балканску политику је тешко укратко сажети. Можда је најближе објашњење то што је признао да Угарска сама не може парирати Отоманском царству које се ширило на Балкану. Стога је искористио сваку прилику да прошири своју моћ. Добивши титулу немачко-римског цара, створио је моћну централноевропску унију/лигу са заједничком војском способном да заустави напредовање османске војске ка средњој Европи. Да би постигао овај циљ, чак је био одлучан да пусти неке османске војске да прођу кроз територију Краљевине Угарске. Током, како се сматрало овог привременог мира, у замену за не дирање угарских територија (и оних преко којих би пролазили), османске снаге могле су да прођу ако желе да изврше напад на Јужну Аустрију.
Иако ово може изгледати као компромитујућа политика, он је покренуо безбројне војне походе у јужним регионима да би одбио локалне отоманске упаде. На тај начин је могао успоставити јужне границе суверене мађарске државе против османског царства у успону.
Манастир Тумане
Манастир Тумане је древна светиња, према предању подигнута у другој половини 14. века, као задужбина славног косовског јунака, Милоша Обилића. Предање каже да је Обилић нехотице, ловећи у оближњим шумама, ранио светог пустињака Зосима. Како би му извидао ране, понео га своме двору, али је пустињак издахнуо уз речи „Ту ме мани и пусти ме да умрем“. Обилић је у знак покајања кренуо да зида цркву. Није је довршио, јер када је стигао до крова стигло је и писмо кнеза Лазара којим га позива “ да ту докле је стигао мане задужбину“ и крене у бој на Косово. Побожан народ је по погибији кнеза Лазара и Милоша Обилића у Косовском боју завршио манастир и назвао га Тумане.
Као највећа светиња у манастиру се чувају мошти Светог Зосима Туманског, Синаита чудотворца. Овде је и древна руска чудотворна икона Пресвете Богородице „Курскаја“ коју су у Тумане 1936. донели руски монаси. У недирнутој шуми, 800 м од манастира налази се испосница Св. Зосима, аутентично сачувана из времена када је он у њој живео, као и светитељев извор. Преко пута цркве је јединствена гостопримница и мали зоо врт. Због великих и чудесних исцељења која су у Туману готово свакодневна, народ ову светињу назива Ђердапским Острогом.
Национални парк Ђердап
Спој времена и природе на копну и води, највећи национални парк у Србији, Национални парк Ђердап, налази се у североисточном делу Србије, на самој граници са Румунијом.
На површини од 63.786,48 хектара дуж 100 километара десне обале Дунава, од Голупца до Караташа код Кладова простиру се зоне са различитим режимом заштите објеката природе, споменика културе, фауне и вегетације реликтних врста, које потврђују развој вегетационих серија од настанка до данашњих дана.
Национални парк Ђердап називају и речним националним парком, будући да значајан део Ђердапа чини Дунав, а највећу и најдужу клисуру пробојницу у Европи, чудесна Гвоздена врата, самониклом ботаничком баштом и највећим европским археолошким музејом у природи.
Клисура Ђердапа и природно подручје уз клисуру, као просторна целина, са изузетним културно-историјским вредностима, значајним природним екосистемима по саставу изузетне вредности и реткости, објектима изворне флоре и фауне и добро очуваним шумама природног састава и изузетног изгледа, од 1974. године стављени су под заштиту као Национални парк Ђердап.
Основни природни феномен подручја Националног парка Ђердап је грандиозна Ђердапска клисура, најдужа и највећа клисура пробојница у Европи. Посебне целине представљају три кањонско клисурске долине: Голубачка, Госпођин вир, кањон Великог и Малог Казана, као и три котлине Љупковска, Доњомилановачка и Оршавска.
Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима, сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као јединствен европски резерват терцијарне флоре, вегетације и фауне.
ПАВЛЕ КИЊИЖИ
Павле Кињижи (1432 - 1494), познат и као Павле Стремљанин, био је восковођа племићког порекла, који је већи део живота ратовао у јужним крајевима Угарске. Био је бивши гроф жупаније Марамуреш и кастелан Темишвара. Краљ Матија му је 1479. поверио одбрану јужних крајева. Исте године, Кињижи је успешно опседао тврђаву Голубац, али је убрзо поново пао у руке Османлија. 1480. године победио је османску војску код Смедерева. Године 1481., током другог војног похода на Србију, поново је нападнута и тврђава Голубац.
Током свог живота водио је неколико похода на Србију која је била под османском влашћу. Пошто је становништво јужне Угарске било озбиљно осиромашено османским инвазијама, Кињижи је током похода масовно доводио Србе у Угарску. Насељавао их је у крајеве опустошене ратовима и примао их у војну службу.
Године 1494. спасао је Београд од издаје: погубио је војнике издајнике који су за новац желели да предају тврђаву османској војсци.
Такође је вршио упаде на Србију и Бугарску, а живот је изгубио након препада код Смедерева.
ПАД НОВОГ ЗАМКА
Велики везир Ахмед је 1663. године покренуо огромну војску против Угарске. У августу је стигао до тврђаве Нови замак. Око 40.000 царских војника окупило се око Комарна, али опрезни главнокомандујући Рејмонд Монтекуколи није интервенисао. После шестонедељне опсаде, капетан Адам Форгач, у безизлазној ситуацији, одустао је од освајања Новог замка.
Како су повезан царски одбрамбени систем разбиле Османлије, тако је утврђење поново постало важан задатак. Леополд I је започео изградњу Новог замка у Комарну 1663. користећи најсавременија италијанска и француска знања. Тврђава је имала велики темељ и завршена је 1673. године.
Сваки угао Новог замка, иначе петоугаоног облика, био је заштићен бастионом. Био је уско повезан са два западна бастиона Старе тврђаве и окружен широким, дубоким јарком, са контрашкарпом на спољној страни. Ово је штитило зид тврђаве од непријатељских топова. Између два бастиона, испред зида су подигнути равелини.
Да би створила одговарајућу еспланаду за тврђаву, срушен је најстарији део града Град је проширен 1682-83. Када је опасан каменим зидом, земљаним бедемима и јарцима.
Мостобрани су срушени 1661. године и поново изграђени уз употребу моћних греда. Мостобран Светог Филипа на реци Ваху је ојачан са три земљана бастиона, а мостобран Светог Петра на Дунаву са пет земљаних бастиона.
Након завршетка радова на утврђивању то је била група утврђења која је обављала је своје дужности:
- стајали су као чврста препрека на путу непријатеља који је нападао са запада
– обезбеђена је сигурна еспланада за царску и савезничку војску у походу на Османлије
- својим мостовима, мостобранима и флотом омогућила је хабзбуршким снагама да брзо пређу на било коју обалу.
Године 1683. Османлије су кренуле на Беч. На вест о приближавању непријатељске војске, становништво Комарна се масовно селило у Горње крајеве (данас Словачка), али је пре тога град је поново запаљен. Међутим, Комарно није био под опсадом Османлија, јер су се фокусирали на Беч где су их је на крају поразиле царска и пољска краљевска војска коју је предводио Јан Собјески.
Будим је ослобођен 2. септембра 1686. а убрзо потом и већи део земље.
ПЕТАР ПЕРЕЊИ
(? - јун 1423) Члан племићке лозе породице Перењи. За живота је био жупан Секељија, Унга, Замплена, Марамуреша, Сату Мареа, Угоче, Абауја и Берега; 1397. и 1400-1401. био је мачвански бан и заповедник замка Саров (1404-1412). Помиње се и као спишки властелин и кастелан (1402-1404). Од 1415. до смрти био је и врховни судија.
Године 1387., када је угарски краљ Жигмунд кренуо да разбије устаничку војску Иваниша Хорватија и Ивана Палижна од Вране, Перењи је учествовао у опсади замка Гомнец. Тешко је рањен у борби, поломљена су му ребра и полумртав је извучен са бојишта.
У јесен 1389. године учествовао је у походу краља Жигмунда на југ Угарске. Због свог изванредног држања у поновном освајању неколико замкова, добио поседе у Валко жупанији.
1390. године истакао се током Жигмундове опсаде Голупца. Угарска војска није успела да поврати тврђаву, а сам Перењи је задобио озбиљну рану у главу: стрела му је пробила врат кроз лево уво.
Међутим, преживео је и служио је угарској краљевини више од 33 године, прво у трансилванијским, а затим и у западноевропским походима.
Касније се борио на тлу краљевине Угарске, али је пред крај живота поново позван да изврши низ иностраних мисија, од Париза до Лондона.
Умро је у јуну 1423. године.
ПОСЛЕ 1340
Значајни грађевински радови надбискупа Чанада Телегдија на катедрали на брду са дворским комплексом и (вероватно) на палати.
ПРАИСТОРИЈА ЕСТЕРГОМА
Сигурност, тј. способност да се сагледа околина и препознају могућности за одбрану, били су од великог значаја при избору места за насељавање у праисторијском добу. Стога није изненађујуће што се на Дворском брду Естерегома могу наћи трагови људског живота, који датирају још из времена палеолита. Ово доба (пре скоро 20.000 година) представљено је са неколико комада окресаних кремених сечива пронађених током грађевинских радова на канализацији. Током ископавања на месту где је замак, увек су се проналазили нови артефакти из праисторијског доба. Прва пронађени праисторијски објекат била је јама из бакарног доба, која припада култури Баден-Пецел. Ова култура је живела од сточарства и, у мањој мери, од обраде земље. До друге половине бакарног доба у средњу Европу из Анадолије је дошло племе Болераз-Баден, које је густо населило област дунавске окуке. Група од пет животињских фигурина, јединствених раних реликвија овог доба, откривена је у гробовима са кремираним покојницима у Пилисмароту, близу Естергома.
Део некрополе, који је откривен током радова на изградњи канализације пре 15 година, такође сведоче о постојању средње бронзанодопског насеља које је постојало између 1600. и 1300. године п.н.е.
Прелазни период који прати касно бронзано доба прекинут је доласком Келта. Од овог периода мења се и техника израде керамике јер се појављује грнчарски точак. Када је у питању сам Естергом (Дворско брдо), углавном су каснији периоди келтског насеља видљиви кроз остатке кућа, јаме за различите намене и пећи.
ПРИТВОР
Соба коју грађани Естергома називају „затвором“ раније је била северна страна кухиње из касног 12. века. Гости тадашње једноспратне Велике дворане услуживани су из овог дела. Током обнове у 15. веку, кухиња је измештена, а простор је зидом подељен на две просторије, обе засвођене. У то време дошло је и до проширења Велике дворане: виши спрат новоизграђеног велелепног простора изграђен је над сводом „затвора“, због чега је некадашња једноспратна зграда постала приземље Велике дворане. После османских ратова, Велика дворана претворена је у касарну. Затим, поново је промењена функција простора: уграђено је грејање, зазидан је претходни нови и широки улаз, а улогу великог улаза су преузела садашња мања врата. Могуће је да је овај простор коришћен као тамница, али присуство још двоја врата осим улазних, противречи овој претпоставци. Према легенди, у априлу 1706, године, када је проглашен прекид сукоба између Беча и устаничке државе, верује се да је генерал Ботјан Вак посетио своју супругу Јудит Лакатош, која је у то време била заточена у прохабзбуршком Естергому.
Жена је затворена због умешаности у некадашњи излазак Ботјана Вака из затвора. У затвору се тешко разболела и умрла пре него што је поново могла да се споји са својим мужем. Све до почетка 20. века, дворана је била коришћена као животни простор пре него што је постала соба за чувара музеја прве музејске зграде. Након тога је преуређена у канцеларију и коначно, до хиљадите годишњице оснивања нације, завршена је њена обнова и претворена је у изложбени простор.
ПРОСТОРИЈА СА ЦИСТЕРНОМ
Ова просторија представља један од најистакнутијих археолошких стратиграфских делова изложбе: на самом дну налазе се остаци римског система подног грејања, а изнад њега слојевити остаци бројних средњовековних објеката. Подела на различите слојеве јасно показује да су Римљани овде саградили кућу са подним грејањем, чији се грејни систем, изграђен од опека, види на јужној страни просторије. Ова објекат се полако урушио након одласка Римљана из земље. У XI веку, на месту затрпаних рушевина, изграђен је правоугаони стамбени објекат чији су зидови и праг уочљиви на северној страни просторије.
Масивни зидови од тесаног камена на јужном крају просторије сачувани су од краја 12., почетка 13. века, када су Бела III и његов син Емерик дали да се сагради капела и суседне конструкције. У то време, ове просторије су биле одвојене од осталих зграда Дворског брда дубоким, сувим ровом. Касније је у овом рову изграђена цистерна, док је додатни простор испуњен шљунком због филтрирања воде коју је цистерна сакупљала. У 15. веку, изнад цистерне, изграђена је тераса, која је можда била једна од Бонфинијевих ограђених вртова. Цистерна је била у употреби и током османског доба, а верује се да је била у функцији све до модерног доба. Шездесетих година прошлог века у цистерни је постављен мали водоводни систем, који је у другој половини 20. века помогао водоснабдевање замка.
Делимично реновирање просторије и цистерне је завршено 2041-2015.
ПРУГАСТИ КАМЕН
Пругасти кремен у неколико варијанти може се наћи у области Сандомјержа. Има високу тврдоћу и гипкост. Његова специфична својства су ценили алатничари из неолита. Године 1922. Јан Самсонович, геолог и професор на универзитетима у Лаву и Варшави, открио је праисторијске руднике у Крземионки (преко 5000 експлоатација). Рудници у Крземионки код Островјеца Свентокшиског сматрају се јединственим у свету и уписани су на Унескову листу светске баштине.
Једна од сандомјершких варијанти кремена је и такозвани пругасти кремен због своје пругасте боје. Може се наћи само у овом делу света. Данас се углавном користи у накиту и златарским или сребрнарским производима. Регионални музеј Сандомјерж има колекцију уметничког накита изложену у историјским подрумима замка.
РАНИ 11. ВЕК
Краљ Стефан I прогласио је овај град седиштем жупаније, под истим именом- Комарно.
РАНИ 14. ВЕК
Током владавине краља Карла Роберта I, односи између Угарске и Србије постали су напетији.
РЕВОЛУЦИОНАРНИ ДОГАЂАЈИ 1848/49.
Било је и неколико великих покушаја изградње који су узимали у обзир војне принципе тог доба, међутим они су се доста променили током година примене. Рад започет 1810. прекинут је револуционарним догађајима 1848/49. У Новој тврђави је већ била завршена изградња огромне касарне, зграде команданта а систем касарни Старе тврђаве, који је и данас видљив, измењен је за потребе смештања 4 бастиона Палатино линије. Бедеми који их повезују су завршени. У то време, 5. бастион је био напола завршен. Затим, 29. септембра 1848. угарска страна је преузела контролу над тврђавом од аустријске војске. Током рата за независност, Комарно је преживело неколико опсада, али је на крају 2. октобра 1849. капитулирало под командом генерала Ђерђа Клапке. Тако је 20.000 бранилаца тврђаве Комарно добило је царску заштиту која им је омогућила да се населе у самом месту или да га слободно напусте. Од тада, Комарно се назива „последњим бастионом угарске револуције“.
Аустријски опсадници су релативно поштедели тврђаву, али је град лежао у рушевинама. Већина становништва, након што му је било доста искушења, иселила се из града: пре рата за независност било је 20.660 становника, али је 1850. године у граду живело само 11.214 људи.
Међутим, убрзо су војни инжењери поново кренули на посао. Царски факултет војног инжењерства идентификовао је Комарно као свој главни фокус и оперативну тачку. Након санирања штете настале током борби, између 1850. и 1870. године обновљена је четвороугаона утврда Цилаг и мостобран Ваг, као и њихови бедеми. Огромна тврђава Моноштор је такође изграђена у овом периоду. Када је царски двор пребегао из Беча у Будим услед пруско-аустријског рата који је избио 1866. године, благо монархије и војна ризница обезбеђене су у тврђавама Комарно. Тада је и почела изградња линије Вах, која се састоји од два бастиона и четири мање грађевине. Као последњи члан фортификационог система, најсавременија тврђава, утврда Игманд, изграђена је на десној обали Дунава између 1871. и 1877. године. Међутим, планирани везни зид између десних обала није завршен. Године 1891. у тврђавама је било 3.357 гарнизона.
РЕГИОН ЗА ТВРЂАВЕ – ТВРЂАВЕ ЗА РЕГИОН
Тврђава у Комарну налази се на ушћу реке Вах у Дунав, месту које је одувек било веома важно стратешко место. То је најисточнији врх Великог житног острва, које се сада налази у Словачкој Републици. Овај део дунавске равнице политички припада округу Комарно у Нитранском региону, географски се може говорити о северном делу Подунавља, који се протеже од Братиславе, главног града Словачке, до града Штурова. На јужној страни, овај регион се граничи са округом Комарно-Естергом или западном и централном Трансилванијом. Тврђава, грађена од почетка 16. века до краја 19. века, подељена је на два главна дела: Стару и Нову тврђаву. На простору Нове тврђаве налази се најдужа зграда у средњој Европи, касарна дуга 540 метара, зграда команданта и часопис за ратни барут. Од изградње до 20. века тврђава је имала важну војну улогу, грађена је као једно од најјачих упоришта на Дунаву.
Након распада Аустроугарске империје, систем тврђава су окупирали чехословачки легионари, а током Другог светског рата користила га је мађарска одбрамбена војска. Убрзо затим поново је користила чехословачка војска, али од 1968. до 1991. користиле совјетске трупе Варшавског пакта. Након њиховог одласка, користила га је словачка војска као касарну до 2003. Данас служи туристима из целог света као туристичка атракција, која је, међутим, због лошег стања у сталном реновирању. Посетиоце Тврђаве воде стручни водичи и добијају стручно објашњење о њеној историји, на репродукцијама великог формата слика Тврђаве могу да науче развој изградње у Црном лавиринту могу да тестирају своју оријентацију у мраку. Округ Комарно, или Северно Подунавље, био је важан регион у прошлости. Иако је ово подручје било ретко насељено, документовано је да су овде људи живели од давнина. Постоје археолошка налазишта од каменог до гвозденог доба, када овде живе Келти. Након њих, Дунав је постао римска граница, на северу су живела германска племена, а на југу Римљани. После периода сеобе, овде су се населили Авари и вероватно Словени, а касније мађарска племена када је регион ушао у састав Угарске краљевине са краљевским замком подигнутим у данашњем Комарну. Комарно је био центар округа Комарно до 1922. Касније је основан округ Комарно, који данас припада самосталној управној области Нитра. Територија округа Комарно и Подунавља је равничарска са плодним пољима и богатом речном мрежом (углавном канали за наводњавање), са ретким шумским растињем. Брда су ретка. Регион обилује минералним водама, а захваљујући великом броју сунчаних дана, овде се гаје и богата сорта различитог воћа и поврћа, као и јединствене сорте винове лозе од којих се праве одлична вина. Регион је такође богат природним и културним споменицима. Становништво је мешовито, са већином становника који говоре мађарски.
Тврђава у Комарну подигнута је на месту средњовековног замка, који је од почетка имао важну, посебно војну улогу у региону. Поред тога што је био центар округа, у њему је био и гарнизон, а у време опасности био је сигурно уточиште за становнике града. Исто тако, овде подигнута тврђава имала је задатак да заустави непријатеља, у 16. веку Османлије, у походу ка престоници тадашње Хабзбуршке монархије, Бечу. Овај задатак је обављала са другим тврђавама, попут оне у Ђеру или Нове Замки .Ова тврђава је, међутим, већ била искључиво војни објекат независан од града и потпадао је под власт монарха, са сопственим капетаном и командантом. Тврђава је задржала свој карактер све до ослобођења Угарске од османске окупације, када је њен значај почео да опада. У 18. веку град и тврђаву су потресла и оштетила два јака земљотреса. Стога је, Јосиф II укинуо њену војну функцију. Тек када га је Фрањо I обновио почетком 19. века и претворио у највећи систем утврђења у средњој Европи. Од тада, тврђава је поново постала војни центар региона наредних година. Данас је Тврђава туристичка атракција и јединствен споменик културе, који је готово нетакнут. Поред домаћих, посећују га туристи из целе Словачке, али и иностранства, посебно Мађарске и Чешке. Иза својих зидова одржавају се међународне конференције, културна дешавања као што су дани отворених врата, фото такмичења, а понекад и обуке међународних антитерористичких јединица. Иако је дуго времена био неприступачан војни објекат за мештане, данас почиње да буде део свакодневног живота свих група становништва.
РЕГИОН: ИСТЕР-ГРАНУМ
Детаљније информације на:
РЕГИОНАЛНИ МУЗЕЈ
Истраживачки, конзерваторски и реконструкциони радови у Замку почели су 60-их година 20. века. Године 1986. замак је одређен за седиште Завичајног музеја. Замак Сандомјерж припада пољском канону „Споменици историје“ и уписан је на Листу историјских споменика у новембру 2017.године.
Он је отворен је на иницијативу и као одговор на потребе становника града пре тачно 100 година. Захваљујући залагању Станислаwа Карповича, оца Анжеја Вурзовског, Јозефа Пјетрашевског и Здислава Ленартовича, чланова огранка пољског туристичког друштва Сандомјерж, 5. маја 1921. године одржана је церемонија отварања Регионалног музеја Сандомјерж.
Постепено је почело прикупљање регионалних артефаката, као и оних од националног значаја (на пример, јединствени сет шаховских фигура из Сандомјержа из 12. века, црвенкасти капут из 19. века (једини сачувани) и слике Олге Бознањске и Јацека Малчевског.У почетку је Музеј био институција Пољског туристичког друштва.После Другог светског рата Музеј је национализован и систематски је наставио да проширује своју збирку.Одлуком Градског већа Сандомјержа, у некадашњем краљевском замку се налази Регионални Музеј.
Музеј се бави истраживањима и документује памћење локалног и националног наслеђа. Своје постојеће ресурсе прилагођава у туристичке сврхе и развија понуде које унапређују идентитет локалне заједнице. Због тога је Музеј стекао статус културне установе са потенцијалом и ресурсима који му омогућавају међународну сарадњу. Једнако важан аспект делатности Музеја је и интеграција лица укључених у уметничку и културну сцену, друштвене групе и организовање изложби, конференција, предавања и састанака.
Музеј је установа културе која ради на очувању и промоцији историјских споменика и историје града и краја. Укључен је у бележење историје региона и његових културних промена и спровођење истраживачких пројеката везаних за ове теме. Предузима активности које се односе на уметност у ширем смислу те речи, укључујући концерте, позоришне представе, итд. Музеј ставља свој простор на располагање локалним и регионалним заједницама за различите скупове и прославе (укључујући државне празнике).
Рамска тврђава
На територији општине Велико Градиште налази се Рамска тврђава, једно од неколико најзначајнијих споменика културе Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево. На десној обали Дунава, на стрмој каменој литици, налазе се зидине средњевековног града Рама. Ту се данас налази мало село, некада познато као варош, које је име добило по истоименој тврђави око које се формирало и насеље. У историографији најпре се памти Рамски дистрикт, Рамски срез, Рамска кнежина. Iма наговештаја да је на овом простору било праисторијско насеље (још из доба Келта). Iзвесно је да је у Раму боравио злогласни Хунски вођа Атила, познатији под надимком Бич божији. Iсторијски извори говоре да је данашња тврђава дело Бајазита другог. Летописи су забележили да је Бајазит други (1430-1512) после смрти Мехмед Паше, преузео власт и обновио Рам и Кулеч.
У османским изворима остао је детаљан опис града Рама: “Рамска тврђава има облик неправилног полигона са четири угаоне и централном Донжон кулом. Преко 30м дуги, дебели зидови који повезују куле добро су очувани, док је унутрашњост тврђаве разорене за време Кочине крајине. На масивним зидним платнима, уочљиве су стражарске шетне стазе. Куле су јој биле покривене шиљатим куполама.”
Тврђава у Раму након двогодишње обнове отворила је своје капије у августу 2019.године, а за првих 6 месеци новог живота тврђаве, ова лепотица имала је чак 7.000 посетиоца. Званично отварање тврђаве билло је 02. марта, а свечаности су присуствовали: Амбасадор Турске, представници Турске развојне агенције ТIКА, Премијерка Србије госпођа Ана Брнабић, Министар трговине туризма и телекомуникација Расим Љујић и председник општине Велико Градиште Драган Милић.
Ово културно добро има вишеструки значај за очување историјске нити и културног идентитета нашег друштва.
Реконструкција и модернизација објеката
Двадесетих година прошлог века изграђен је пут поред Дунава. Његови тадашњи градитељи одлучили су да тај нови пут треба да прође кроз саму Тврђаву Голубац. Више од 90 година саобраћај је угрожавао Тврђаву и онемогућавао њену реконструкцију.
Седамдесетих година, такође прошлог века, изграђена је и хидроцентрала Ђердап I што је имало за последицу подизање нивоа Дунава. Тим подизањем поплављени су нижи спратови двеју кула и остаци Палате као централног дела Тврђаве.
Иако се чинило да су време али и људско занемаривање заувек успавали Голубачку тврђаву, десио се, баш као у бајци, велики преокрет.
Европска унија је притекла у помоћ и уз њихову подршку 2009. године је осмишљен идејни пројекат за ревитализацију Голубачке тврђаве.
Република Србија је 2011. године основала Туристички простор “Тврђава Голубачки град” и формирала истоимено привредно друштво чија је главна улога да управља процесом обнове а након тога самим простором и обновљеном Тврђавом.
У оквиру ИПА предприступних фондова Европска унија је обезбедила средства за реконструкцију Тврђаве и изградњу самог Комплекса.
Уговори за ревитализацију Тврђаве и изградњу Комплекса потписани су јула 2014. године. Званично радови су почели септембра исте године као део пројекта “Социоекономски развој дунавског региона у Србији” који је финансирала ЕУ. Пројектом је управљала и финансијски додатно подржала “АДА”, аустријска развојна агенција.
Иако су се радови одвијали паралелно, измештање саобраћаја из Тврђаве и пробијање тунела са саобраћајним бајпасом били су кључни моменти Пројекта.
Убрзо након почетка радова појавио се и отвор у стени поред Тврђаве и након пажљивог бушења и минирања, јула 2016. године завршен је и отворен тунел дужине 155 метара којим је Тврђава коначно ослобођена саобраћаја.
У новоизграђеном Центру за посетиоце са више од 960 квадратних метара налазе се стална поставка, кафетерија, продавница сувенира и просторије привредног друштва „Тврђава Голубачки град” које управља комплексом. Поред Центра налази се паркинг за аутобусе и аутомобиле. Центар је отворен за посетиоце 2016. године.
Неуредну обалу Дунава је требало укротити, а Комплексу је била потребна заштита од потенцијално високих водостаја. Због тога је урађена обало утврда дуга 400 метара, која обухвата и пристан за међународне речне крузере и шетне бродове који доводе посетиоце из читавог света на Тврђаву Голубац. Неуређен простор испред Тврђаве је у оквиру пројекта уређен и претворен у зелену површину од 2 хектара. Такође, пројектом је и сређена и обележена околна стаза која води до два изузетна видиковца изнад Тврђаве.
Током пројекта су изведена опсежна археолошка истраживања која су по први пут обухватила и неколико раније неприступачних кула. Откривено је много налаза, а неки од њих се могу видети у Центру за посетиоце као и у Археолошком парку на простору испред Тврђаве.
Ово је била прва потпуна реконструкција једне средњовековне тврђаве у Србији. Реконструкција је извршена према пројекту и у складу са конзерваторским надзором Републичког завода за заштиту споменика културе Србије.
Највиша кула Тврђаве, звана Шешир кула, претрпела је значајна оштеcћења. Радови на реконструкцији укључивали су обнову недостајућих зидова, крова и унутрашњег уређења.
Током реконструкције обновљени су сви бедеми који повезују куле. За приступ вишим деловима Тврђаве изграђене су степенице и стазе, уз посебне ограде како би се обезбедила сигурност кретања.
У случају Голубачке тврђаве, крај њене обнове значио је почетак њеног новог живота. Овај нови почетак освануо је 29. марта 2019. године и још увек траје.
САБОР КРАЉЕВА У ВИШЕГРАДУ 1335. ГОДИНЕ
У новембру 1335. године у престоници Угарске Вишеграду одржан је сабор монарха Угарске, Чешке и Пољске. Домаћин сабора био је угарски краљ Карло Анжујски, коме су се придружили и чешки краљ Јован Луксембуршки и пољски краљ Казимир III Велики. Главни циљ састанка био је решавање пољско-теутонског спора и зато је позвана и теутонска делегација.
Краљ Казимир III Велики дошао је у Вишеград у пратњи пољских великаша. Посебно значајну улогу имали су неки племићи из Сандомјержа, међу њима и Миколај Богорија Скотницки, Николајев праунук који је основао цистерцитски манастир у Копшивњици близу Сандомјержа. Био је такође и Јарослављев брат, сандомјершки војвода и архиепископ Гњезног и Војчеха.Био је присутан и сандомјершки кастелан Варш из Мицхова из породице чији је грб био Рава.
Вишеградски сабор је решио два питања која су била веома значајна за Пољску. Прва је била припадност спорних територија: Гдањска Померанија, Кујавија, Земља Добрзин и Хелм. Пресуда арбитражног суда који чинили чешки и угарски владари објављена је 26. новембра. Суд је одлучио да Тевтонски витезови врате Пољској Кујавијy и Добрзин, док Гдањска Померанија и Хелм регион треба да припадну монашкој држави као поклон.
Друга одлука се тицала спора око пољске круне између Јована Луксембуршког и Казимира Великог. Јован Луксембуршки је од пољског краља Казимира тражио 20.000 прашких гроша. Казимир је прихватио такве услове. У случају неплаћања, требало је да пошаље своје достојанственике, који су поименце набројани, у Опаву где ће остати у притвору док дуг не буде у потпуности отплаћен. Међу поменутим достојанственицима су били и господари из Сандомјержа: Миколај Богорија Скотницки и Ворш из Мицхова који су 22. новембра дали гаранцију краљу Казимиру III Великом. На овај начин је Казимир постао неприкосновени краљ Пољске. На Вишеградском сaбору формиран је пољски,чешки и угарски савез против Хабзбурга.
СВЕТИ АДАЛБЕРТ
Свети Адалберт (955/956-997), краковски епископ. Према легендама и хроникама, крстио је Вајка, Гезиног сина. Вајк је прекрштен у Стефана и постао је први краљ Угарске (тачно значење појма „кризма” у тексту који описује догађај је спорно. Није јасно да ли је то било крштење или обред потврде, или можда и једно и друго). Адалберта је канонизовао папа Силвестер I 999. године, веома брзо након његовог мучеништва и страдања у Пруској у северном делу данашње Пољске. Празнује се 23. априла.
СИСТЕМ ЗА СНАБДЕВАЊЕ ЗАМКА ВОДОМ
Воду за замак снабдевала су три независна система. У најранијим временима у оквиру замка су биле изграђене цистерне (рецепијенти за скупљање кишнице), док се у 15. веку помињу машине за подизање воде из Дунава. У међувремену, у османско доба, замак је имао најмање један (али највероватније два) бунара. У документима се помињу две цистерне, једна у овој просторији и једна испред југозападне фасаде катедрале Светог Адалберта. У овој потоњој цистерни је била вода и почетком 20. века.
Метода прикупљања кишнице у цистерне била је следећа: стране, исклесане од камена, споља су биле омалтерисане слојем водонепропусног малтера (глине), преко којег се наносио слој за чишћење и филтрирање воде од испраних облутака из Дунава. Изнад овога је био пропуснији горњи слој кроз који је могла да прође вода. Кишница је усмеравана цевима са кровова и тераса до овог шљунковитог слоја, и чистила се проласком кроз све слојеве. Изнад нивоамалтера је урезано шест малих, правоугаоних отвора на бочним странама цистерни. Они су одводили воду за пиће у базен, одакле се вода на крају узимала кроз централни отвор.
Ова просторија је, поред намене за снабдевање водом, служила и као остава, а изнад њеног свода је у другој половини 15. века била башта. Резерве воде у цистернама су увек зависиле од времена. Током кишних дана било је довољно воде, док током сушнијих периода често није било довољно воде. Није извесно колико је дуго цистерна била у употреби: сигурно је да је крајем 17. века још коришћена, али је до 20. века била ван функције. Шездесетих година 20. века, како би се помогло водоснабдевању замка, у цистерни је постављен мини водовод. Остаци овог система уклоњени су 2014. године.
СРЕДИНА 12. ВЕКА
Почела је изградња нове краљевске палате на јужном делу Дворског платоа. Комплекс је у потпуности завршен вероватно за време владавине краља Емерика I, а зграде негде између 1200. и 1250. године.
СТЕФАН БАТОРИ
Војвода од Трансилваније (1571-1586), краљ Пољске (1576-1586) и велики кнез Литваније (1576-1586). Стефан Батори, трансилванијски војвода, изабран је за краља Пољске 1576. Услов је био да се ожени Аном Јагелонском, која је била члан пољске краљевске породице и десет година старија од њега. После избора за краља Пољске није абдицирао са ердељског престола, и у пракси је спровео пољско-трансилванијску унију. Током свог живота тражио је савез великих сила у средњој Европи да би протерао Османлије из региона. Није имао деце. После изненадне смрти (1586), сахрањен је у краковској катедрали.
СТЕФАН ДРАГУТИН
Старији син краља Уроша I, живео је око 1250-1316. Био је краљ Србије од 1276. до 1282. године, и „краљ Срема“ од 1282. до своје смрти. Драгутин се око 1270. оженио Каталином, једном од ћерки угарског краља Стефана V (1270-1272), што је био исход угарско-српског мировног споразума после рата 1268. године. Уз помоћ Угара свргнуо је оца и постао је краљ Србије 1276. Због тешке повреде ноге морао је да преда престо свом млађем брату Урошу II Милутину 1282. По повлачењу са престола задржао је краљевску титулу и северне делове српске државе. Године 1284. Драгутин је од свог шурака краља Ладислава IV добио област Мачве са Београдом у северној Србији, као и Усору и Солин у Босни. Пошто се Мачва сматрала и делом Срема, Драгутин је неформално назван „краљем Срема“. Краљ Андраш III је војно подржао Драгутина против његових непријатеља, као у борби против господара Кучева и Браничева 1291/1292. Ове територије уз Дунав припојене су Драгутиновој држави. Његове односе са краљем Карлом I Анжујским обележили су периоди сукоба и сарадње. После Драгутинове смрти, Карло I је подржао свог сина Владислава II против краља Милутина, што је на крају кулминирало отвореним ратом 1319.
СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ
Српски владар Стефан Лазаревић (око 1375-19. јула 1427) био је српски кнез од 1389., деспот од 1402. године, син и наследник кнеза Лазара, који је погинуо у Косовском боју (1389). Стефан је морао да прихвати османску превласт и да као султанов вазал учествује у биткама против Угара током последње деценије 14. века. Када је османски притисак попустио после битке код Ангоре (1402), Стефан је склопио савез са Угарима и постао је вазал краља Жигмунда 1403/1404. Жигмунд му је поклонио Мачву и Београд у замену за војну подршку у борби против Османлија.
Краљ Жигмунд је 1408. године примио СтефанаЛазаревића у витешки Ред змаја. Деспот је 1411. обновио вазални однос према угарском краљу у Будиму. Заузврат, краљ Жигмунд се обавезао да ће бранити српског владара и Србију од Османлија. Угарски краљ је у више наврата слао војну помоћ деспоту Стефану. Стефан је добио и низ поседа широм Угарске (Сатмар, Немети, Баја Маре, Баја Сприје, Мукачево, градове Дебрецин и Бесермењ, као и поседе на југу Угарске).
Године 1426. склопљен је уговор у Тати између Жигмунда и Стефана Лазаревића. Према уговору, пошто деспот није имао мушког наследника, после његове смрти владаром Србије би постао његов сестрић Ђурађ Бранковић. Такође би, као вазал угарске круне, наследио Стефанове поседе у Угарској. С друге стране, градови и имања Београд, Голубац и Мачва би били враћени угарском краљу. Стефан Лазаревић је умро годину дана након уговора, током османске офанзиве на Србију 1427. Уговор је делимично спроведен, пошто је краљ Жигмунд, који је упутио војну помоћ Ђурађу Бранковићу против Османлија, успео да врати само Београд. Голубачку тврђаву је њен заповедник предао Османлијама уместо краљу Жигмунду.
СТЕФАН
Стефан I (Свети): краљ Угарске, оснивач западнохришћанске угарске државе (рођен око 980., владао: 1000-1038.). Рођено име му је Вајк, а крштено Стефан. Први је краљ Угарске краљевине. Током своје владавине настојао је да ојача западни облик хришћанства у земљи, супротстављајући се својим поданицима који су следили византијски облик и стару, „паганску“ религију. У својој спољној политици неговао је односе са западним хришћанским владарима и земљама.
Његов престо се у почетку налазило у Естергому, у палати коју је изградио његов отац на Дворском брду. Око 1016. (вероватно 1018.) преселио га је у Секешфехервар (Столни Београд).
У последњим годинама живота, уточиште је потражио у манастиру Лазаревог реда у Естергому, у лековитим моћима локалних вода. Сахрањен је у Секешфехервару. Канонизовао га је папа Гргур VII 1083. године, за време краља Светог Ладислава. Празнује се 20. августа.
ТОКОМ МОНГОЛСКЕ ИНВАЗИЈЕ
Током монголске инвазије, која је почела 1241. године, многи замкови и градови у Угарској су уништени, али је замак Комарно издржао опсаду захваљујући благовремено изведеним радовима на утврђивању. Поред њених сталних становника, уточиште су у том крају – у јаком дворцу – нашли и они из удаљенијих крајева. Као што краљ Бела IV спомиње у једном од својих писама из 1245. године: „...наш верни слуга, Фовин, ојачао је наш град Комарно током инвазије Монгола, спасио наше дворане и многе друге народе...” Након што су Монголи напустили земљу, Бела IV је продао замак и припадајућа имања грофу Хеноку (Хенел, Хенул). Касније је краљ запленио дворац од грофових синова, а 1265. године, заједно са селом Комаромфалва, поклонио их је Валтеру, испану или ковници новца, у замену за 800 марака у сребр, који ограђује замак и простор данашње Старе тврђаве, по свој прилици, каменим зидовима између 1265-1268.године.
ТУРИЗАМ
Сандомјеж је мали град необичне лепоте, смештен на седам брежуљака (зато га често називају „Мали Рим“) на граници Сандомјершке планине. Његове знаменитости укључују природни резерват планине Пиепрзове, бројне лесне клисуре (укључујући популарну клисуру краљице Јадвиге) и живописну долину реке Висле. Кроз град пролази неколико пешачких и бициклистичких стаза (Цистеријанска стаза, књижевна стаза, стаза Светог Јакова, Via Jagiellonica и стаза дрвене архитектуре).
Град је важан културни и привредни центар. Чак пола милиона туриста посети Сандомјерж сваке године. Његове средњовековне цркве, Стари град и Краљевски замак су главне туристичке атракције. У Сандомјержу постоји око 120 историјских зграда које су на попису.
ФЕРЕНЦ II РАКОЦИ
Ференц (Фрања) Ракоци II од Фелсовадаса (Борша, 27. март 1676. — Родосто, 8. април 1735.) био је угарски племић, вођа Ракоцијевог рата за независност, војводаод Трансилваније и царски принц.
Као вођа угарских дисидената и противника хабзбуршке власти, покушао је да успостави политичке и војне односе са француским краљем крајем 17. века. Аустријске власти су га ухапсиле и затвориле због завере против Хабзбурговаца. Године 1701. побегао је из затвора у Бечу и пребегао у Пољску. Живео је у Кракову и Варшави, а заједно са њим скривао се и Миклош Берчени. Када се вратио кући 1703. године, помогли су му Пољаци, између осталих и кнез Станислав Лешћински, против кога је био руски цар Петар I (Велики), који је покушао да помогне Ракоцију да добије пољски престо.
Рат за независност између 1703. и 1711. вођен је са променљивим успехом. Куручки борци никада нису имали довољно пешадије или артиљерије да добију велику битку, или да трајно заузму град или територију. Хабзбуршке војске, пак, нису имале коњицу да зауставе њихове пљачкашке нападе. Тако, рат се водио широм земље. Ракоцијеве трупе су опседале Естергом 1706. године у походу на Подунавље. Опсада је била неуспешна на крају и Стахренбергове трупе заузеле су замак у контранападу. Ово је била последња опсада Естергома.
Хвала на посети!
Овде можете приступити и сајтовима учесника Пројекта
Комарно:
Др Андреј Озими, директор Pro Castello Comaromiensi
Сандомјерж:
Аутори изложбе су радници Историјског одељења Музеја
Каролина Гара
Др Томислав Гјергјел - шеф Одељења за историју
Голубац:
Др Петар В. Крестић, научни саветник Историјског института
Област истраживања: политичка, културна и друштвена историја Србије и српског народа у 19. веку, економске, политичке, просветне и културне везе Кнежевине и Краљевине Србије са Србима из Хабсбуршке монархије, посебно Јужне Угарске.
Др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института
Област истраживања: историја српског народа у позном средњем веку.
Др Александар Крстић, виши научни сарадник Историјског института
Област истраживања: политичка, друштвена и привредна историја српских земаља и југоисточне Европе у позном средњем веку и српско-угарски односи, историјска географија и демографија и помоћне историјске науке.
_________________________
Пројекат суфинансирају владе Чешке, Мађарске, Пољске и Словачке у оквиру Вишеградског фонда. Мисија Фонда је промоција одрживе регионалне сарадње у Централној Европи.
Археолошки налази су показали да је ово подручје било насељено још од раног бронзаног доба, али археолошка истраживања у Старој тврђави 2009. године већ су открила налазе из енеолита. Овде су се населили Келти, а затим су између 1. и 4. века Римљани основали важан легионарски логор и град по имену Бригецио на десној обали Дунава, а на супротној обали његов утврђени мостобран Келеманциа. Из налаза аварских коњаничких гробова ископаних у граду може се претпоставити да је то било једно од средишта Аварског каганата из 8. века.
У 10. веку, Кетел, вођа мађарских племена поставио је зимски логор на том подручју, што је потврдио и његов син, Алаптолма. Овде је вероватно постојало утврђење које је, осим две реке, било заштићено шанцем који их је повезивао. Када је краљ Свети Стефан основао прве жупаније, учинио је Комарно једним од својих центара. Насеље се активно укључило у привредни живот земље и можемо бити сигурни да је замак у близини западне границе земље стално јачао и унапређивао се.
До краја 19. века, систем утврђења Комарно, изграђен уз огромне трошкове, полако је губио свој тактички значај. Први разлог је то што су се снага и домет наоружања повећали па је утврђење постало застарело. Други је био да се променио концепт царске одбране према којем су се у то време развијале само погранична утврђења. Комарно је постало важно складиште и служило је као двоструки мостобран. Пошто је Дунав важио за последњу линију одбране у случају напада на Монархију из било ког правца а ово утврђење је било једино озбиљно утврђено место дуж реке Комарно, у том периоду тврђава се помиње као последњи бастион царства. Значај града је значајно повећан изградњом сталног моста преко Дунава, предатог 1892. године, уз бројне коњичке касарне подигнуте на јужној страни Дунава.
Након отоманских ратова и антихабзбуршких устанака, тврђава , усред Хабзбуршког царства изгубила је војни значај, па се у наредним деценијама њеном одржавању и развоју више није поклањала превелика пажња. Током година мира, трговина и удружења занатлија у Комарну су значајно цветали. Године 1715. годишњи приход по господару био је овде највећи, а са својих 8321 становника, Комарно је био пети град по броју становника у земљи. Унутар зидина тврђаве обучавани су нови регрути а она је служила као складиште за снабдевање. Њихов задатак је био дасе обезбеди ред на том подручју, али све до 1751. потомци бивших дунавских војних бродова - шајкаши и даље су имали овде своју главну станицу.
Радови на утврђивању извршени су тек између 1745. и 1748. године, када је изграђен земљани насип ( еспланада) код Новог замка. Међутим, лепо изграђен и богат барокни град тешко је оштећен у земљотресу великих размера 1763. Како је и тврђава претрпела велика оштећења, Јосиф II ју је уклонио са линије царских тврђава. Године 1782. Веће поручника је обавестило град да ће на аукцији распродати непотребну војну имовину. После лицитације, преостала имовина је уступљена граду бесплатно. Још један снажан земљотрес 1783. уништио је 500 градских станова и нанео велику штету и тврђави. Владар је тада хтео да пресели град на десну обалу Дунава, али овај предлог није прихватио одбор који је основало градско веће. Скупштинско тело из 1790. године наводи да треба задржати карактер тврђаве и забрањује новим власницима да се „не усуде да униште зидине тврђаве“.
Наполеонови ратови почетком 19. века имали су потпуно другачије карактеристике од ранијих ратова. У то време, уместо опсада, стотине хиљада војника тражило је одвијање одлучујуће битке. Досадашња улога тврђаве била је да обезбеди снабдевање и затварање подручја постала је секундарна. Подршка војним операцијама војске постала је њихов најважнији задатак, што значи да су морали да приме логоровање огромног гарнизона заједно са свим њиховим залихама. Међутим, то је већ захтевало систем утврђења. Имајући то у виду 1807. године приступило се планирању, а потом и рестаурацији тврђаве. У лето 1809. године, царски двор је, бежећи из Олмуца (Оломоуц) и француске војске, стигао у Комарно. Тада је Франц II издао инструкцију да Комарно треба да буде изграђен тако да постане најјача војна база монархије, чије ће утврде моћи безбедно да приме 200.000 војника. Током 1810. године донета је званична одлука да „Комарно буде главна централна база за складиштење целе монархије“. Поред тога, морала је да обезбеди несметан прелазак трупа преко Дунава и Ваха, као и одбрану и подршку логорских трупа које су стизале овде.
У турбулентном периоду после пораза код Мохача, новембра 1526. године, један од вођа Јована Запоље, Гашпар Раскај, заузео је замак Комарно и град. Међутим, 9. августа 1527. године, после кратке опсаде, војска Фердинанда I упала је у Комарно. Од тада па надаље, осим у славном периоду Рата за независност, замак је остао у рукама Хабзбурговаца наредна три века. Након пада Будима 1541. године, обнова средњовековног замка постала је хитна, па је од 1544. године полако почела изградња тврђаве која је одговарала војним захтевима тог времена. Поред река, два дуго планирана мостобрана завршена су 1586. године. На Стару тврђаву је дограђена такозвана Нова тврђава за време владавине Леополда I у 17. веку и тако постала једно од упоришта дунавске краљевске флоте. Захваљујући свему томе, Комарно је кроз векове издржало нападе османске војске и постало изузетно важна тврђава, која је играла одлучујућу улогу у угарском граничном систему тврђава у одбрани Хабзбуршког царства. Она је контролисала најпрометнији угарски војни пут од Балкана преко Будима до Беча и спречила или олакшала „промену обале“, односно прелазак Дунава. У случају пада – заједно са тврђавом Ђер – ништа није могло спречити да се царски град директно нападне. Сходно томе, Царски ратни савет је увек посвећивао посебну пажњу изградњи и модернизацији тврђаве. Такође је играла важну улогу у дипломатији, функционишући као прелазна тачка за амбасадоре. Главни капетан тврђаве је такође био одговоран за прослеђивање свих службених писама која су стизала овде. У исто време, град Комарно је четири пута скоро потпуно уништен током војних догађаја (1529,1594,1621,1683). Ипак, споља је могао изгледати као острво мира и сигурности, јер се 1610. године велики број кметова који су бежали из Толне настанио у граду. Услед обнове и проширења тврђаве, град се помера западније, док су становници стално били изложени нападима Османлија и зулуму немачких команданата. Неколико пута су морали да напуштају град, али су се увек враћали. Временом су се укључили и у оружану одбрану. Током овог периода, као резултат сталне војне ситуације, некада просперитетна села округа Комарно постала су претежно пустош.
У хаотичном периоду после смрти Беле IV Комарно је око 1277-78. пао у руке моћног и престижне породице Цсак. Карло I је ступио на угарски престо 1308. и септембра 1314. и уз помоћ аустријског принца Фридриха поново је заузео Комарно. Двомесечна тешка опсада нанела је толику штету да је већи део зидина замка морао да се обнавља. Краљ је замак, град и округ Комарно поклонио надбискупији Естергом.
Међутим, 1320. године надбискуп се добровољно одрекао замка, па је 1334. поново постао краљево власништво. Ове године, жупан округа Зволен (СК), мајстор Донч, добио је Комáрно од краља у замену за замак Стригó и Чаковец. Тада почиње његова пажљива обнова са војне тачке гледишта. До 1372. године власници замка били су потомци Донча, који су себе већ називали становницима Комарна. У наредном периоду владари су замак залагали неколико пута: око 1387. Иштвану Лакфију и његовим рођацима, око 1422. Миклошу Гарају, а 1453. надбискупу Денешу Сечију од Естергома.
У дворцу је 22. фебруара 1440. године, под прилично авантуристичким околностима, рођен потоњи чешки краљ Ладислав V (Посмртни). Истог дана, госпођа Хелена Котанер доноси овде украдену круну из Вишеграда. Краљица удовица и њена пратња остали су у Комарну до 12. маја 1440. Током овог периода у замку је вођен низ дипломатских разговора о освајању угарског престола, а често су се смењивали домаћи и страни амбасадори. Ладислав V, који је живео само 17 година, поклонио је свом родном граду седам повеља.
После смрти Ладислава Посмртног, Матија Корвин је заузео угарски престо. О овом периоду извештава Бонфини, историчар краља Матије, који је поменуо да је „велики пбе врхунац дворца, пружајући место за забаву краљевског двора. У луци је често била усидрена и Матијина украшена галија звана Буцинторо. Почетком 1490. године, на путу за Беч, Матија је поклонио Комарно, између осталих, и свом сину Јовану Корвину.
According to the legend, the monastery of Łysa Góra was founded by the polish King Bolesław I Chrobry (the Brave) at the request of Prince St. Imre .
The town was first mentioned in the gesta of Gallus Anonymus , as the largest city of Poland. It was not yet given officialy the status of a city at that time, but ,,only” the most significant settlement of the region.
Археолошка истраживања су доказала да је у ово време и на овом месту постојало већ раније утврђење, пре него што је садашња тврђава изграђена. Могуће је да је прва тврђава на овом месту била земљана конструкција са дрвеном структуром сличном тврђавама у угарским жупанијама.
Крајем 10. века, када је пољски бискуп свети Адалберт Пољски кренуо у Рим преко Угарске, то је већ било развијено насеље.
Прва жена краља Болеслава I Храброг била Јудита, ћерка великог везира Гезе и старија сестра краља светог Стефана I (Стефан I Угарски)
Свети Адалберт Прашки, краковски бискуп. Према легендама и хроникама, он је крстио/признао сина великог везира Гезе, Вајка, који је након крштења добио име Стефан и постао први хришћански краљ Угара. Тачно време овог догађаја није сигурно, али се пртпоставља да је био око 995. године.
Вишеградска група-вишеградска четворка
Вишеградска група је формирана 15. фебруара 1991. године на састанку председника Чехословачке Републике Вацлава Хавела, председника Републике Пољске Леха Валеса и премијера Републике Мађарске Јожефа Антала. Овај састанак високог ранга у Вишеграду, у Мађарској, створио је имагинарну историјску везу која повезује идеју овог састанка са идејом сличног састанка, који се тамо одржао 1335. године и коме је присуствовао Јован Луксембуршки, краљ Чешке, Карло Роберт Анжујски, угарски краљ, и КазимирIII, краљ Пољске. Централни мотив два састанка била је жеља за интензивирањем међусобне сарадње и пријатељства између три средњоевропске државе (видети више о Вишеградском конгресу 1335).
Формирање Вишеградске групе мотивисало је четири фактора:
жеља да се елиминишу остаци комунистичког блока у средњој Европи;
жеља за превазилажењем историјских анимозитета између централноевропских земаља;
уверење да ће заједничким напорима бити лакше остварити постављене циљеве, тј. успешно остварити друштвену трансформацију и укључити се у процес европских интеграција; и
блискост идеја тадашњих владајућих политичких елита.
Голубац је био под османском влашћу од 1458. О овоме сведоче османски тефтери из друге половине 15. и првих деценија 16. века, као и угарско-османски мировни споразуми из 1503. И 1519. године.
Истраживања замка у Естергому на Дворском брду започета су 1930-их година.
Прва изложба ,,Ископавања замка Естергом'' отворена је 1938. године. Након великих ископавања 1960-их, Музеј замка постао је део Мађарског националног музеја 1. јануара 1971. године.
Стална поставка Музеја замка Естергом у оквиру Националног музеја Мађарске привлачи многе посетиоце. Нова стална поставка, окружена зидовима старим 800 година, отворена је у априлу 2015. године. За замак је одувек владало велико интересовање због његовог историјског значаја. То је омиљена дестинација за породице, екскурзије и школске групе, и стога је од посебног значаја за туристичку индустрију у Естергому. Поред тога, област око Естергома, планине Пилис и обала реке Дунав су одличне и популарне дестинације за излете и привлаче хиљаде планинара у северноугарски регион. Музеј замка нуди одличан културни програм за планинаре и бициклисте, због чега они често укључују Музеј замка у своје итинераре и програме.
Посетиоци на захтев могу да учествују у едукативним или стручним вођеним обиласцима, које спроводи особље Музеја замка. Главни циљ је да се посетиоцима (одраслим, младим људима и деци) пружи знање које одговара њиховим потребама и узрасту. Посетилац може да чује разне занимљивости и да постави питања која можда нису имали прилике да питају пре.
Галерија Рондела Музеја замка отворена је 1980-их и домаћин је турнеја и привремених изложби на којима локални уметници имају прилику да покажу своје радове. Велика дворана Музеја замка и крило палате познато као Мала римска палата завршени су 2000. године. Показали су се и као одлична места за привремене изложбе, па посетиоци који поново свраћају увек могу да пронађу нешто ново за откривање.
Од 1970-их, Музеј замка је саставни део културног живота Естергома тако што се одржавају представе, концерти, културни програми, па чак и биоскоп на отвореном на ренесансној тераси Музеја замка.
Од 2010. године па надаље, годишњи догађаји су постали традиција, укључујући Ноћ музеја, Пролећни фестивал, Дан националних споменика, Дан културног наслеђа и Естергомске историјске дане (колико околности дозвољавају, пошто због пандемије 2020. организовање оваквих догађаја није увек било могуће).
Догађаји самог музеја увек су уско повезани са замком и његовом историјом, представљајући различите историјске периоде (средњи век, ренесансу, отомански период) на најаутентичнији могући начин. Музеј дворца има за циљ да понуди широку лепезу вредних културних догађаја и рекреативних активности како за мештане тако и за туристе кроз разноврсне и забавне програме.
Од друге половине 2000., Музеј замка је такође укључен у национално организовану Ноћ музеја и сваке године учествује у програму са живописним и разноврсним активностима. Музеј блиско сарађује са локалним музејима и културним институцијама у Штурову (Паркањи). Током догађаја пружа се услуга превоза између места, нудећи посетиоцима могућност да удобно посете што је више могуће локација.
У другој половини 2010., Музеј је успоставио и традицију отварања сезоне, познатог и као Пролећни фестивал. Програм је углавном традиционалне, историјске природе и нуди целодневну рекреацију и културне активности за све узрасте.
Године 2016. Музеј замка Естергом Националног музеја Мађарске, као део Дворског брда Естергом и Воденог града, добио је титулу националног споменика. Сходно томе, Музеј замка је сваке године домаћин Дана националних споменика, једнодневног догађаја. Ова национална иницијатива сваке године се покреће на различитим националним меморијалним местима. 2019. године Музеј замка Естергом имао је част да буде домаћин церемоније отварања. Музеј замка је такође недавно укључен у Дан културног наслеђа, нудећи углавном образовне и професионалне активности за ширу јавност, као и обиласке са водичем.
Од 2012. године Естергомски историјски дани (ESZTÖR), серија традиционалних догађаја, постали су највећи догађај Музеја замка. Вишедневна манифестација се традиционално одржава у августу и везана за државни празник 20. августа. Догађај, који посетиоце враћа у 11-12. век, сваке године привлачи све већи број људи, а неки од њих долази и из других региона Мађарске. Програми су разноврсни и забавни, са циљем не само забаве већ и преношења културних вредности. Посетиоци могу да уче о свакодневном начину живота и методама борбе средњовековних Мађара уз помоћ тимова за реконструкцију и особља Музеја замка. Програм манифестације је осмишљен са јаким нагласком на аутентичности и преношењу знања. Са својом посебном атмосфером и историјском верношћу, традиционални фестивал је један од најпопуларнијих догађаја у Музеју замка.
Поред наведеног, особље Музеја замка организује програме за разне свечане прилике. То може укључивати ускршње игре у замку, концерте и представе током сезоне, што је одличан начин да забавите посетиоце.
Поред сопствених догађаја, Музеј замка је такође популарно место за друге културне емисије, конференције, предавања и концерте и друге разне активности.
Једна од најважнијих дужности Музеја замка је културно образовање будућих генерација. Наше вођене туре и музејско образовне активности намењене младима пружају одличну прилику да се млади упознају са овим значајним делом угарске историје. Оба програма су отворена за предшколце, основце и средњошколце, јер су вођене туре и активности увек прилагођене узрасту и предзнању деце. Програми су разиграни, забавни и интерактивни. Као резултат тога, последњих година, многе групе студената долазе у музеј на циљане музејске едукативне радионице које покривају четири периода: антику, средњи век, ренесансу и османско-турски период. У сваком случају, пре радионице, води се прелиминарна дискусија како би се одлучило која би радионица била најприкладнија за групу, која би се најбоље уклопила у формални наставни план и програм и у неформално окружење. Ови програми су посебно погодни за развој новог и модерног приступа посећивању и провођењу времена у музејима, у складу са савременим методологијама музејског образовања.
Како наводи Константин VII Порфирогенит, Срби су са Угарима склопили савез у циљу борбе против Бугара (914-917.), али је српски кнез Часлав Клонимировић погинуо у бици против угарских пљачкашких снага око 950. године.
На месту садашњег насеља Голубац (4,5 км западно од средњовековне Голубачке тврђаве), постојао је римски војни логор и насеље Cuppae.
По записима Анонимуса у његовој књизи Геста Хунгарорум, Кетелов син Алаптолма саградио је замак на овом месту и назвао га Комаром. Извор указује на то да је у 13. веку, када је Геста написана, постојало сећање на старији замак из времена жупанија.
Прва жена краља Болеслава I Храброг била Јудита, ћерка великог везира Гезе и старија сестра краља светог Стефана I (Стефан I Угарски)
Свети Адалберт Прашки, краковски бискуп. Према легендама и хроникама, он је крстио/признао сина великог везира Гезе, Вајка, који је након крштења добио име Стефан и постао први хришћански краљ Угара. Тачно време овог догађаја није сигурно, али се пртпоставља да је био око 995. године.
Сандомјерж са својом околином је један од најстарије насељених и историјски најважнијих региона у Пољској. Град и околина су били насељени још у неолиту и отада је овај простор био практично константо насељаван. Ипак, чини се, да се административни значај насеља као трговачког центра, који и данас постоји, развио тек у раном средњем веку.
Старија античка римска насеља могу се наћи на десној обали реке. У области Шоња, која је припадала граду, римска посада била је стационирана од 1. века нове ере, а касније је постала седиште римске легије Прве Адиутрикс. Познат је и податак о насељу из времена Велике сеобе народа на месту садашњег Старог замка. Аварско гробље, које је пронађено на бродоградилишту, има изузетну важност међу археолошким остацима тог периода.